Naslovnica SPEKTAR DNO DNA: Prodaja stvari iz Jasenovca na internetu – FOTO

DNO DNA: Prodaja stvari iz Jasenovca na internetu – FOTO

Prodaja ličnih stvari, dokumenata i predmeta iz koncentracionog logora Jasenovac, koja se pojavila na Ibeju (E-bay) moralno je neopravdana i ruga se sećanjima na najteža vremena kroz koja su prošle žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, kaže akademik Ljubodrag Dimić za Tanjug.

On smatra da je reč o „morbidnoj priči“ koja od svega pravi biznis, u poljima i oblastima u kojima se biznis nikako ne pravi.

„Danas Jasenovac, sutra Dahau i Aušvic, i to je nešto što treba da nas opomene i osvesti zbog sveopšteg moralnog posrnuća. Neke stvari su duboko moralna kategorija“, prokomentarisao je Dimić praksu kupovine-prodaje preko interneta, a povodom poslednjeg slučaja od pre nekoliko dana, kada je objavljeno da je iskrzana kartica za ishranu zatvorenika logora Jasenovac po imenu Pavao Mrvić iz marta 1943. ponuđena na licitacionom sajtu za kupovinu i prodaju Ibej.

Na Ibeju se prodaju delovi odeće logoraša, fotografije, različita dokumenta, značke iz jasenovačkih logora smrti, a „stvari“ se prodaju po ceni od deset do više od dve hiljade dolara. Većina onih koji nude su iz Hrvatske, Slovenije, Amerike, Austrije ali ima onih i iz Srbije.

Predsednik Etičkog odbora Društva psihologa Srbije Nikola Petrović smatra da bi jedino prodaja muzeju možda mogla doći u obzir, mada ističe da je „poklanjanje“ primerenije.

„Uostalom, ako ne kupuje muzej posvećen žrtvama Jasenovca, što bih donekle razumeo, koja je svrha toga i ko bi to uopšte kupio osim neki neonacista ili član odnosno potomak porodice žrtava koji nešto želi od svog pretka“, napominje Petrović.

Predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ Radomir Ćirilović, objašnjava za Tanjug da je posredi „sramna i morbidna prodaja“ i da nije precizno utvrđeno šta se sve sme a šta ne sme naći na internetu i da bi na svetskom nivou trebalo regulisati to nedefinisano polje.

„Kakvi su to ljudi u moralnom pogledu koji tako nešto mogu da kupe“, pita se Ćirilović.

U pitanju je, kaže on, uspomena na nečiju nesreću i to ne može biti smatrano robom na tržištu, poput roba i usluga koje se prodaju onlajn.

„Onaj koji prodaje takve stvari amoralan je i njega je baš briga za patnju i stradanje ljudi. On egzistira na tuđoj muci koristeći kupca koji je patološki tip psihogene prirode“, ističe on i zaključuje da je ovo „čist fašizam, i vlasnika sajtova i vlasnika elektronskih komunikacija koji su dozvolili da se tako nešto prodaje“.