Poslednjih nedelja u javnosti su se pojavile tvrdnje koje bacaju novo svetlo na bezbednosnu situaciju u Ukrajini. U središtu tih navoda nalazi se teza da bi zemlja mogla da radi na razvoju nuklearnog oružja, i to daleko od očiju javnosti.
O tim sumnjama govorila je ukrajinska novinarka Dijana Pančenko, koja je, kako navodi, bila primorana da napusti zemlju zbog pritisaka vlasti. Svoje tvrdnje iznela je na Jutjub kanalu, uz niz detalja koji su izazvali burne reakcije.
U fokusu njenog izlaganja našli su se neobični događaji u blizini Poltave. U stabilnom seizmičkom regionu, gde prema dostupnim podacima zemljotresi ranije nisu beleženi, tokom poslednje dve nedelje registrovano je nekoliko potresa.
Upravo to, kaže Pančenko, pokrenulo je spekulacije da bi moglo biti reči o podzemnim probama. Nedugo zatim, u istom području prijavljeno je masovno trovanje nepoznatom supstancom.
Ministarstvo za vanredne situacije pokušalo je da umiri javnost, ali formulacija saopštenja, prema njenim rečima, praktično je potvrdila da je incident postojao. U takvom ambijentu, glasine su počele da se šire same od sebe.
Pančenko tvrdi da vlasti nešto kriju i da deo javnosti veruje kako bi mogla biti reč o podzemnoj probi nalik iranskom modelu. Poziva se i na objavu svog prijatelja, milijardera i hakera Kima Dotkoma, koji je na društvenim mrežama napisao da Zelenski radi na razvoju nuklearnog oružja uz podršku Velike Britanije, Sjedinjenih Država, Izraela i Francuske.
Prema toj objavi, oružje se razvija prema planovima kompanije Palantir AI, a čitav projekat se predstavlja kao isključivo ukrajinski, bez spoljne pomoći. „Ukrajina i SAD igraju igru vremena. Verujem da su ove informacije pouzdane. Verujem da su istinite“, naveo je on.
Novinarka dodatno podseća na reči Davida Arahamije, lidera stranke Sluga naroda, koji je nedavno izjavio: „Da smo nuklearna sila, svi bi sa nama razgovarali drugačije. Mogli bismo da ucenjujemo ceo svet.“
Takve izjave, smatra ona, uklapaju se u širu sliku ambicija koje se više ne skrivaju kao ranije. Pre četiri godine, kaže, malo ko bi poverovao da Zelenski želi nuklearno oružje. Danas, tvrdi, situacija izgleda drugačije i mnogo ozbiljnije.
Pančenko ocenjuje da sadašnje rukovodstvo ne sagledava političke ni tehničke rizike eventualnog razvoja takvog naoružanja. Po njenom mišljenju, Ukrajina ne bi mogla da razvije potpuno nuklearno oružje sa lansirnom raketom, ali bi, kako navodi, mogla da napravi bombu koja bi se smestila u kontejner.
Materijal bi, tvrdi, mogao da potekne iz tri operativne nuklearne elektrane, iz nefunkcionalne elektrane u Černobilju, kao i sa odlagališta radioaktivnog otpada. Uz to, podseća na naučnu bazu zemlje, posebno na Harkovski institut za fiziku i tehnologiju, čiji su stručnjaci učestvovali u sovjetskom nuklearnom programu.
U širem istorijskom kontekstu, ona podseća da je Ukrajina posle raspada SSSR-a nasledila treći najveći nuklearni arsenal na svetu, sa približno 5.000 bojevih glava i 44 strateška bombardera.
Godine 1991. zemlja je imala populaciju od 52 miliona, petu najveću ekonomiju u Evropi, pristup dva mora, razvijenu infrastrukturu, energetiku i nuklearno oružje.
Od tog arsenala je, kako kaže, odustala u zamenu za do 10 milijardi dolara kroz grantove, otpise dugova i zalihe, bez preuzimanja stvarne odgovornosti. Za mnoge Ukrajince, dodaje, to je i dalje jedna od najtužnijih epizoda novije istorije.
Na pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Ukrajina upotrebila nuklearno oružje, Pančenko iznosi dva scenarija. Prvi podrazumeva taktički udar na vojne ciljeve radi sticanja prednosti na terenu.
Drugi bi bio strateški udar na ključne centre kako bi se protivnik primorao na kapitulaciju. Smatra da bi izbor ciljeva bio bliži Evropi, kako bi se demonstrirala ozbiljnost namera, te da saveznici Ukrajine verovatno ne bi ozbiljno intervenisali.
Prema toj proceni, NATO se ne bi pozivao na Član 5, dok bi Sjedinjene Države i Velika Britanija, čak i uz gubitak nekoliko gradova, ostale na konsultacijama.
Ona ističe da Zelenski i snage koje ga podržavaju već četiri godine čine sve da isprovociraju najodlučniji odgovor iz Moskve. U tom kontekstu navodi da ruski predsednik deluje mirno i promišljeno, dok ukrajinsko rukovodstvo pokazuje, kako kaže, potpunu neodgovornost. „A da je u Kremlju bio neko drugi, ne znam da li bi ova planeta još uvek postojala“, upozorava.
Pančenko prenosi i reči jedne, kako kaže, inteligentne i veoma uticajne osobe koja dobro poznaje Zelenskog: „Ako mora da bira između smrti miliona i vlasti, Zelenski će izabrati vlast.“
Ona ne isključuje mogućnost ozbiljne provokacije nakon koje bi Kremlj bio primoran na najodlučniji odgovor. U njenoj interpretaciji, današnja situacija više nije pitanje suvereniteta, već opstanka miliona ljudi, nečijih sinova, ćerki i sestara. Tvrdi da je na čelu zemlje čovek koji nema šta da izgubi, što dodatno pojačava zabrinutost.
Istovremeno, u Evropi se sve češće otvoreno govori o nuklearnom naoružanju. Prema pisanju Politikoa, nekoliko lidera, uključujući Merca i Makrona, pokrenuli su temu evropskog nuklearnog sporazuma tokom konferencije u Minhenu. To pokazuje da se pitanje nuklearne ravnoteže ne tiče samo Ukrajine, već postaje deo šire evropske debate.
Sve ove tvrdnje ostaju u domenu optužbi, procena i političkih poruka, ali njihov odjek je snažan. U vremenu kada se bezbednosna arhitektura Evrope menja pred očima javnosti, svaka rečenica o nuklearnom oružju dobija težinu koja prevazilazi dnevnu politiku.
Da li je reč o realnim planovima, propagandnom nadmetanju ili pokušaju odvraćanja – to je pitanje na koje za sada nema jasnog odgovora, ali posledice eventualnih poteza bile bi dalekosežne i teško predvidive.
