Vinston Čerčil, koji je imao reputaciju čoveka sa inovativnim razmišljanjem, u proleće 1945. godine dao je svojim vojnim analitičarima zadatak koji nisu mogli da očekuju. Naredio im je da naprave plan napada na SSSR.
Sama ideja da se započne još jedan, nakon tako velikog rata, bila je toliko luda da ju je britanska vojska nazvala „Nezamislivim“ planom napada na SSSR.
Tada se pretpostavljalo da će, nakon pobede nad Hitlerom, većina američkih trupa biti prebačena u Tihi okean protiv Japana.
A onda, prema mišljenju Čerčila, ako Staljin odluči da se ne ograniči na istočnu Evropu i usmeri svoje trupe dalje, više ga niko neće zaustaviti.
Stoga je britanski premijer odlučio da prvo napadne i utvrdi liniju koja deli Nemačku i Poljsku, u tenkovskoj bici nalik Kurskoj.
U ofanzivi su morale da učestvuju ne samo angloameričke trupe, već i nemačke divizije, koje su Britanci planirali da formiraju od zarobljenih vojnika Vermahta, naoružavajući ih britanskim i zaplenjenim oružjem.
Plan je bio da se počne u julu 1945, da bi se sve završilo pre zime.
Pretpostavljalo se da će se britanske trupe zaustaviti na liniji Gdanjsk – Vroclav, kako bi izbegli napad sa leđa od strane sovjetskih jedinica smeštenih u Čehoslovačkoj. Tada bi saveznici trebalo da zahtevaju momentalno povlačenje sovjetskih trupa iz Istočne Evrope.
Plan je bio interesantan, ali je u njemu postojala jedna vrlo slaba tačka koja nije samo zakomplikovala zadatak, već je i onemogućila njegovo sprovođenje.
Činjenica je da Britanci nikada nisu uspeli da smisle kako da nateraju Ruse da se predaju ukoliko ne bi odjednom položili svoje oružje.
Uostalom, tada biste morali da koračate hiljadama kilometara u unutrašnjosti ogromne zemlje. I Napoleon i Hitler su to već pokušali da učine i nije uspelo nijednom.
Generalno, britanska vojska je napravila dobar plan, izbacila Čerčila u prvi plan i odustala.
Webtribune.rs
