Naslovnica SPEKTAR Bošnjaci će se probuditi iz svojih snova tek kad shvate da je...

Bošnjaci će se probuditi iz svojih snova tek kad shvate da je Republika Srpska samostalna država

Evropski parlament je 24. juna usvojio rezoluciju o Bosni i Hercegovini u vezi sa „napredovanjem BiH ka članstvu u EU u 2019. i 2020. godini“.

Mnogi bi rekli da ta rezolucija nije ništa posebno u moru rezolucija i izveštaja koje donosi Parlament EU. Međutim, rezolucija jasno oslikava dve stvari.

Prvo, rezolucija je politički zahtev briselske elite da se BiH uredi u centralizovanu i građansku državu – suprotno Dejtonskom sporazumu.

Drugo, rezolucija je ogledalo trenutnog odnosa političkih snaga u Evropskom parlamentu, kao i u celoj EU, jer je 2/3 parlamentaraca glasalo za rezoluciju, i oni dolaze iz liberalnih, zelenih, socijaldemokratskih i socijalističkih partija.

Protiv rezolucije su bili parlamentarci iz vrednosno desnih i suverenističkih političkih grupacija.

Dakle, Evropski parlament je usvojio rezoluciju po kojoj BiH treba da se prekomponuje iz državne zajednice tri naroda i dva eniteta u centralizovanu i građansku državu, ako želi da bude član EU. Evroparlament traži takvu prekompoziciju tako što će se izmeniti Ustav BiH.

Naime, formalni izgovor evroparlamentaraca za promenu državnog uređenja BiH jeste presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura u predmetu „Sejdić i Finci protiv BiH“.

O čemu se radi?

Naime, Jakob Finci, predsednik Jevrejske zajednice u BiH, već 12 godina „čeka“ da mu presuda Evropskog suda u Strazburu bude realizovana kako bi se on kao Jevrej mogao kandidovati za člana Predsedništva BiH. Isto takvu mogućnost „čeka“ i Dervo Sejdić, koji se izjašnjava kao Rom. Prema Dejtonskom sporazumu iz 1995. godine, tj. Ustavu BiH, tu mogućnost imaju samo Srbi, Hrvati i Bošnjaci, kao konstutivni narodi.

Nije zgoreg pomenuti da Jakob Finci, pored toga što mu je supruga Bošnjakinja, živi i deluje tipično bošnjački među elitom u Sarajevu, a Derva Sejdića je i po imenu i prezimenu teško razlikovati od bilo kog Bošnjaka i muslimana. Naravno, ne tvrdimo da su ova dvojica, koji „maštaju“ da budu članovi Predsedništva BiH, po nacionalnosti Bošnjaci. Svako se nacionalno izjašnjava onako kako želi. No, utisak je da su presuda Evropskog suda u Strazburu i pozivanje Evroparlamenta na tu presudu najoriginalniji napadi na dejtonsku strukturu BiH.

Dakle, nakon 12 godina od presude Suda u korist maštanja Sejdića i Fincija, Parlament EU traži nestanak dejtonske BiH baš na osnovu te presude i tih maštanja.

Međutim, izgleda da se suština svih suđenja vezanih za BiH nalazi u izdvojenim mišljenjima.

Kao što je sudija Matimba Nijambe sve objasnila u svom izdvojenom mišljenju u presudi Ratku Mladiću, tako je i 2009. godine sudija Đovani Bonelo sve objasnio u izdvojenom mišljenju po presudi uslučaju„Sejdić-Finci“.

Sudija Bonelo je izdvajanjem mišljenja naglasio da ne može podržati Sud koji „seje ideale, a žanje krvoproliće“. Uočio je da Sud nije utvrdio da rizik od građanskog rata i izbegavanje pokolja imaju dovoljnu društvenu vrednost da opravdaju izvesna ograničenja prava Sejdića i Fincija.

Bonelo je 2009. godine konstatovao da presuda u slučaju „Sejdić Finci“ u celosti ruši Dejton kao međunarodni sporazum, te se pita – jesu li prava dvojice aplikanata da se kandiduju na izborima tako neograničena da „ponište mir, bezbednost i javni red uveden za celu zemlju – pa čak i njih same“.

Dakle, sudija Bonelo je uočio ono što evroparlamentarci pre neki dan nisu, bar oni koji su glasali za rezoluciju o BiH, njih 483, da bi u izopačenoj situaciji u BiH ostvarivanje manjinskih prava na ovaj način moglo biti uzrok rata i destabilizacije nacionalne ravnoteže.

E sad, dolazimo do pitanja – ko su parlamentarci Evropskog parlamenta koji traže da slučaj „Sejdić Finci“ bude temelj promene državnog uređenja BiH, tj. definitivnog rušenja dejtonske BiH? Naime, oni se jednim imenom nazivaju levičari. Pripadaju zelenima, socijaldemokratama, socijalistima, ali i liberalima.

Na Srpsku i Srbiju je ovakva levica više puta udarala, čak i bombama sa osiromašenim uranijumom. Naime, većina vlada zemalja NATO, iz Evrope, tokom bombardovanja Srpske 1995. godine, i agresije i bombardovanja Srbije 1999. godine, bile su levičarske. Upravo takve, socijaldemokratske vlade su nas zasipale bombama. Sa uranijumom.

U periodu posle Drugog svetskog rata, pa do kraja Hladnog rata 1989. godine, biti levičar na Zapadu je značilo boriti se za radnička prava, i biti protiv rata, i protiv NATO-a. Međutim, takva levica je nestala, ili je na Zapadu prisutna veoma mizerno.

Ova levica koja udara na Srpsku, bombama i rezolucijama, levica je koja je prigrilila kapitalizam u njegovoj najgrubljoj formi neoliberalizma. To je levica koja je u savezu sa finansijskim i industrijskim lobijima, tj. ekonomskim liberalima.

Sa druge strane, radi se o levičarima koji se bave„vrednosnim pitanjima“ kao što su prava LGBT pojedinaca, rodna diskriminacija, seksizam, seksualna orijentacija, klimateske promene, itd. Ovoj levici su strana socijalna pitanja – nejednakost, osiromašenje stanovništva, položaj radnika, kriza porodice, smanjenje opšte kulture, itd.

Ono što ovu levicu posebno ističe je njen naglašeni anacionalni karakter, apstrahovan od bilo kakvog identiteta vezanog za kulturu, tradiciju, istoriju, i sl. I, možda, najvažnija osobina ove levice jeste da su svi za NATO, i svi su protiv Rusije.

I svi su presvashodno za svakojake sankcije protiv Rusije, i protivnici su ruskog gasa…

Najjače partije ove NATO-levice su Zeleni i socijaldemokrate u Nemačkoj. Prognoze su da će Zeleni na izborima u Nemačkoj, koji su u septembru ove godine, pojedinačno biti najdominantnija partija. Sada imaju 20% podrške. E, upravo, ti zeleni su i bili nosioci izglasavanja antidejtonske rezolucije o BiH 24. juna.

Nameće nam se još jedno pitanje: kako Srpska treba da se ponaša ako vladu vodeće zemlje u EU, Nemačke, budu formirali NATO levičari?

Odgovor je veoma jednostavan. Ako je Srpska uspela da opstane u vremenu NATO-levičarskih bombi i uranijuma, opstaće i u ovim vremenima koja su kudikamo drugačija – bez obzira na sve zelene i njihove vlade.

A bošnjačka elita u Sarajevu?

Ona će i dalje da sniva i mašta da ima svoje članove Predsedništva BiH – sve do momenta traumatičnog buđenja i shvatanja da je Srpska samostalna država.

(sveosrpskoj.com)