Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović danas je predao Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka o oceni ustavnosti i zakonitosti nedavno usvojenih izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Tim povodom Obradović je izjavio sledeće:
„Evo me danas ponovo ovde ispred Ustavnog suda Srbije, koji je definitivno prestao da se meša u svoj posao. Naime, ova najviša državna pravosudna institucija se odavno povukla u duboku samoizolaciju i praktično samoukinula, izbegavajući da se oglasi o nekim od najvažnijih kršenja Ustava i zakona od dolaska na vlast SNS.
Tako su prećutali antiustavni Briselski sporazum, antiustavno smanjenje penzija, antiustavno uvođenje vanrednog stanja i na kraju antiustavnu izmenu izbornih pravila u sred izbornog procesa.
Da li posle svega toga uopšte imamo Ustavni sud Srbije? Danas smo to želeli da proverimo i zato smo predali novu inicijativu koju je priredio Pravni tim Srpskog pokreta Dveri – za pokretanje postupka o oceni ustavnosti i zakonitosti nedavno usvojenih izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Ovaj veoma kontroverzni zakon izazvao je brojne nedoumice u stručnoj i sveukupnoj javnosti i očekujemo hitno izjašnjavanje Ustavnog suda, od koga smo istovremeno zatražili da, u skladu sa članom 168 stav 4 Ustava, do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje svih članova zakona čiju ustavnost i zakonitost tek treba da oceni.
Mi živimo u državi u kojoj još uvek nisu rasvetljeni slučajevi krađe beba u porodilištima, u kojoj niko nije odgovarao za lažiranje broja novozaraženih i umrlih za vreme izbora, u kojoj vlast svakodnevno krši Ustav, u kojoj se epidemija medijski pali i gasi prema željama i interesima vladajućeg režima, u kojoj odlučuje Krizni štab koji ne postoji kao zakonski organ, i u takvoj atmosferi kako se vlasti može verovati da imaju dobru nameru sa novim zakonskim izmenama?
Stavljanje zdravih ljudi u karantin ili kućnu izolaciju, ugrožavanje prava na privatnost, vanredna obavezna vakcinacija, neovlašćeno naplaćivanje kazni, prekomerna ovlašćenja ministra zdravlja koji od sada komanduje i vojskom i policijom, kao i potencijalna sveukupna vojno-policijska diktatura koju ovaj zakon omogućava, mogu biti zloupotrebljeni u budućnosti u brojnim situacijama kada vlastima to bude odgovaralo.
Mi nismo protiv donošenja mera koje će zaista pomoći u borbi protiv nove zarazne bolesti, ali jesmo protiv zloupotreba tih mera u pravcu kršenja ljudskih prava i sloboda i oduzimanje prava na odlučivanje o svome zdravlju“, naglasio je na kraju svog obraćanja Boško Obradović.
Tekst Inicijative dostavljamo u celosti:
USTAVNOM SUDU SRBIJE
INICIJATIVA O POKRETANJU POSTUPKA
ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI
Na osnovu člana 168 stava 2 Ustava Republike Srbije (Službeni glasnik RS, broj 98-06), člana 29 stava 1 i člana 50 stava 1 Zakona o Ustavnom sudu, predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović podnosi Ustavnom sudu
INICIJATIVU O POKRETANJU POSTUPKA
ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI
Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. Glasnik, br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020)
Odredbe Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti povodom kojih se inicijativa predlaže i traži pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti glase:
Kućna izolacija
Član 29a
Kućna izolacija je mera kojom se nalaže lečenje u kućnim uslovima i ograničava sloboda kretanja obolelim od zarazne bolesti, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka zarazne bolesti i licima obolelim od zarazne bolesti kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima, tokom perioda zaraznosti.
Mera kućne izolacije se primenjuje u toku epidemija zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Meru kućne izolacije nalaže doktor medicine specijalista za infektivne bolesti ili drugi doktor medicine u skladu sa naredbom ministra, o čemu obaveštava epidemiologa teritorijalno nadležnog instituta, odnosno zavoda za javno zdravlje ili druge nadležne zdravstvene ustanove.
Bliže uslove i način određivanja mere, organe, odnosno službe zadužene za kontrolu i način vršenja kontrole poštovanja mere kućne izolacije propisuje Vlada.
Član 31
Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti navedene u članu 27. ovog zakona, tokom perioda zaraznosti.
Mera karantina sprovodi se i u slučaju pojave druge zarazne bolesti za koju ministar, u saradnji sa Komisijom, utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva Republike Srbije.
Doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje određuje koja lica podležu obavezi stavljanja u karantin.
Licima kojima se određuje mera karantina, uručuje se rešenje sanitarnog inspektora. Dužina trajanja mere utvrđene u stavu 1. ovog člana određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti.
Lica kojima se određuje mera karantina moraju se pridržavati mera naloženih rešenjem, pod pretnjom prinudnog stavljanja u karantin.
Zaposlenim licima kojima se određuje mera karantina, za vreme provedeno u karantinu pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.
Organizovanje i sprovođenje mere karantina iz st. 1. i 2. ovog člana, naređuje ministar.
Mera karantina sprovodi se u objektima koji ispunjavaju uslove propisane za sprovođenje te mere.
Objekti koji ispunjavaju uslove iz stava 8. ovog člana, određuju se aktom Vlade, na predlog ministra.
Vlasnici objekata određenih za karantin dužni su da objekat ustupe na privremeno korišćenje, na osnovu akta Vlade, a na predlog Ministarstva, i za to im pripada odgovarajuća nadoknada.
Zdravstveni nadzor nad licima u karantinu vrši nadležni zavod odnosno institut za javno zdravlje, kao i medicinski tim koji boravi u karantinu, a obezbeđenje obavlja organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.
Naknada za rad osoblju u karantinu određuje se u skladu sa zakonom.
Ministar bliže propisuje uslove i način sprovođenja mera karantina, dužinu trajanja, kao i uslove koje moraju ispunjavati objekti za tu namenu.
Član 31a
Karantin u kućnim uslovima je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i nalaže praćenje zdravstvenog stanja zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima zaraženim od zarazne bolesti, ukoliko se tim licima ne određuje mera karantina iz člana 31. ovog zakona.
Mera karantina u kućnim uslovima se primenjuje u toku epidemija zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje ili druge nadležne zdravstvene ustanove određuje koja lica iz stava 1. ovog člana podležu meri karantina u kućnim uslovima.
Doktor medicine specijalista epidemiologije pismeno obaveštava sanitarnog inspektora o licima kojima je potrebno odrediti meru karantina u kućnim uslovima, radi donošenja odgovarajućeg rešenja.
Licu kojem se određuje mera karantina u kućnim uslovima doktor medicine specijalista epidemiologije iz stava 3. ovog člana daje obaveštenje o trajanju karantina u kućnim uslovima, načinu ponašanja i drugim činjenicama od značaja za sprovođenje te mere.
Dužina trajanja karantina u kućnim uslovima određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti, počev od momenta poslednje izloženosti izvoru infekcije.
Mera karantina u kućnim uslovima može se primeniti i prema putnicima u međunarodnom saobraćaju koji ulaze u Republiku Srbiju iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.
Zaposlenim licima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima, za vreme provedeno u karantinu u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje sanitarnog inspektora o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.
Ako se mera karantina u kućnim uslovima određuje detetu koje nije navršilo 14. godinu života ili licu koje nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, rešenje se izdaje roditelju, odnosno staratelju.
Roditelju, odnosno staratelju deteta predškolskog uzrasta ili lica koje ne sme da bude ostavljeno bez nadzora po zakonu, rešenje sanitarnog inspektora iz stava 9. ovog člana istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok traje mera karantina u kućnim uslovima određena tim rešenjem.
Bliže uslove i način određivanja mere, organe, odnosno službe zadužene za kontrolu i način vršenja kontrole poštovanja mere karantina u kućnim uslovima propisuje Vlada.
Član 33
Licima utvrđenim u članu 32. stav 3. ovog zakona, može se odrediti obavezna imunizacija i protiv druge zarazne bolesti koja nije navedena u tom stavu, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti.
U slučaju pojave epidemije zarazne bolesti utvrđene u članu 32. stav 3. ovog zakona ili druge zarazne bolesti, može se odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti, kao i u slučaju unošenja u zemlju određene zarazne bolesti, u skladu sa planovima za odstranjivanje i održavanje statusa iskorenjivanja određenih zaraznih bolesti.
Obavezna, odnosno preporučena vanredna imunizacija iz st. 1. i 2. ovog člana, naređuje se aktom ministra, u skladu sa preporukama SZO, na predlog Zavoda uz saglasnost Komisije.
Lična zaštita od infekcije
Član 46a
Mere lične zaštite od infekcije podrazumevaju takvo činjenje ili uzdržavanje od činjenja koje je usmereno na zaštitu sopstvenog i tuđeg zdravlja i života od zarazne bolesti, a koje naročito podrazumeva obavezu korišćenja ličnih zaštitnih sredstava u skladu sa prirodom bolesti, određeno ponašanje u zatvorenom i/ili na otvorenom prostoru, na javnim i privatnim okupljanjima i druge propisane mere lične zaštite kojim se sprečava ili suzbija širenje zarazne bolesti.
Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima u kojima borave druga lica, dužni su da preduzmu radnje i aktivnosti radi primene mera lične zaštite iz stava 1. ovog člana, kao i da odrede lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera.
Mere lične zaštite od infekcije iz stava 1. ovog člana usmerene na zaštitu sopstvenog i tuđeg zdravlja i života od zarazne bolesti, u vreme proglašene epidemije, dužna su da primenjuju sva lica, u skladu sa propisima.
Kontrolu sprovođenja mera lične zaštite vrši sanitarna inspekcija, a u slučaju epidemije zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja širih razmera, pored sanitarne inspekcije, kontrolu sprovođenja mera lične zaštite vrše i komunalna inspekcija i komunalna milicija, u skladu sa ovim zakonom, kao poverene poslove.
Mere lične zaštite od infekcije, vrstu ličnih zaštitnih sredstava, prostor, objekte i uslove korišćenja tih sredstava, obaveze fizičkih i pravnih lica koja obavljaju delatnost ili koja koriste ili borave u tim objektima, odnosno prostoru, način vršenja kontrole i druga pitanja od značaja za primenu mera lične zaštite od infekcije radi sprečavanja ili suzbijanja širenja zarazne bolesti, propisuje Vlada.
Član 53a
U slučaju pojave pandemije ili epidemije zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja, pojave nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti i u slučaju sumnje na upotrebu biološkog agensa i drugo, koji mogu da ugroze zdravlje i živote ljudi i u kojima postoji neposredna opasnost za masovno prenošenje zaraznih bolesti, Vlada može:
a) zabraniti, odnosno ograničiti ulazak na teritoriju Republike Srbije licima koja dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, odrediti uslove za ulazak i mere koje je potrebno primeniti tokom boravka na teritoriji Republike Srbije, krug lica na koja se određeni uslovi i mere primenjuju, kao i način kontrole sprovođenja, izvršioce i sredstva za sprovođenje i tih mera;
b) odlučiti o otvaranju privremenih objekata za smeštaj, izolaciju i lečenje obolelih od zarazne bolesti, kada postojeći kapaciteti zdravstvenih ustanova i objekata iz člana 29. ovog zakona nisu dovoljni za izolaciju i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti, kao i o obezbeđivanju potrebne opreme, lekova, medicinskih sredstava i sanitetskog materijala, načinu obezbeđenja medicinskog i nemedicinskog osoblja, osiguranju bezbednosti privremenih objekata i drugim pitanjima od značaja za njihovo funkcionisanje;
v) odlučiti o upućivanju obolelih od zarazne bolesti na lečenje u inostranstvo u slučaju popunjenosti svih raspoloživih kapaciteta za izolaciju i lečenje u Republici Srbiji, o traženju pomoći od drugih država i međunarodnih organizacija i o pružanju pomoći drugim državama zahvaćenim epidemijom u obezbeđivanju potrebne opreme, lekova, medicinskih sredstava i sanitetskog materijala, privremenom upućivanju nedostajućeg medicinskog i nemedicinskog osoblja i drugim pitanjima od značaja za zaustavljanje epidemije, odnosno pandemije i lečenje i zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti;
g) obrazovati krizni štab i odrediti druge odgovarajuće mere za zaustavljanje epidemije, odnosno pandemije i lečenje i zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kao i uslove, način sprovođenja i izvršioce.
INSPEKCIJSKI NADZOR
Član 73 st. 3 do st. 8
Inspekcijski nadzor nad primenom mera iz člana 46a ovog zakona, pored organa iz stava 1. ovog člana, u slučaju proglašenja epidemije od većeg epidemiološkog značaja širih razmera, kao povereni posao vrši i jedinica lokalne samouprave preko komunalne inspekcije, a u jedinicama lokalne samouprave u kojima je obrazovana služba komunalne milicije, kontrolu nad primenom mera iz člana 46a ovog zakona vrši i preko komunalne milicije.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad primenom mera iz člana 46a ovog zakona komunalni inspektor ima ovlašćenja iz propisa kojima se uređuje inspekcijski nadzor, a naročito:
1) da izda prekršajnog nalog;
2) da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, odnosno zahtev nadležnom organu za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa zakonom;
3) da obavesti drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan.
U vršenju kontrole nad primenom mera iz člana 46a ovog zakona, komunalni milicioner, pored ovlašćenja propisanih zakonom kojim se uređuje rad komunalne milicije, može:
1) da izda prekršajni nalog;
2) da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, odnosno zahtev nadležnom organu za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa zakonom;
3) da obavesti drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan.
Jedinica lokalne samouprave u slučaju iz stava 3. ovog člana dužna je da obezbedi primenu plana zajedničkog nadzora komunalne inspekcije i komunalne milicije.
Jedinica lokalne samouprave iz stava 3. ovog člana dužna je da periodično, na nedeljnom nivou, a po potrebi i češće, Ministarstvu dostavlja izveštaje o sprovedenom nadzoru, kontrolama i preduzetim merama iz zajedničkog nadzora i kontrole komunalne inspekcije i komunalne milicije.
Kada postoje razlozi hitnosti zbog neposrednog ugrožavanja života i zdravlja ljudi, odnosno u slučajevima nepoštovanja propisanih mera u vreme trajanja epidemije od većeg epidemiološkog značaja širih razmera, u pogledu okupljanja ljudi suprotno propisima, inspekcijski organi iz ovog člana, kao i komunalni milicioner, mogu usmeno u skladu sa zakonom da narede mere i radnje od kojih neposredno zavisi uspešno obavljanje poslova utvrđenih, odnosno poverenih ovim zakonom, a naročito:
1) da nalože da se isprazni objekat, odnosno prostor u kome je došlo do kršenja propisanih mera;
2) da zabrane obavljanje delatnosti u objektu, odnosno prostoru u kome je došlo do kršenja mere dok nadležni organ ne preduzme propisane mere, a najduže na 72 sata.
Član 85a
Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne preduzme radnje i aktivnosti radi primene mera lične zaštite od infekcije, kao i ako ne odredi lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera (član 46a stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara.
Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniće se za prekršaj lice odgovorno za primenu mera lične zaštite od infekcije, ako ne obezbedi neposrednu primenu tih mera (član 46a stav 2).
Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako se ne pridržava mera lične zaštite od infekcije usmerenih na zaštitu sopstvenog i tuđeg zdravlja i života, u vreme proglašene epidemije (član 46a stav 3)
OBRAZLOŽENJE
Inicijator predlaže pokretanje postupka za ocenom ustavnosti i zakonitosti navedenih članova Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kao i ispitivanje saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim uredbama. Inicijator ukazuje da osporeni čl. 29a koji govori o meri kućne izolacije nije u skladu sa Ustavom, ne postoji pravni osnov za lišenje slobode kretanja lica kao što ne postoji ni pravni osnov da lekar određuje koja su to lica koja su podobna da se na njih primeni osporeni član.
Protivustavni su i članovi 31, 31a, 53a, i to članu 39 Ustava RS koji govori o slobodi kretanja i nastanjivanja kao jednom od osnovnih ličnih prava pojedinca. Ujedno su osporeni članovi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti suprotni osnovnom načelu Ustava iz člana 18. koji govori o neposrednoj primeni zajemčenih prava, evidentna je suprotnost sa opštim pristupom da je Ustav garant i zaštitnik ljudskih prava i da se ustavne odredbe o ljudskim pravima neposredno primenjuju. Zakon može regulisati samo način ostvarivanja prava, uz poštovanje granica za postupanje zakonodavca koje postavlja Ustav. Ustav ne dopušta da zakon utiče na suštinu prava koje je predmet zakonske regulative.
Mera kućne izolacije određena osporenim članom 29a, kao i mera karantina određena članovima 31 i 31a. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji su članovi protivni Ustavu i članu 27 koji govori o pravu na ličnu slobodu i bezbednost. Svakom pojedincu Ustav jemči pravo na slobodu i bezbednost, posebna jemstva se odnose na izričito propisivanje uslova pod kojima se lična sloboda pojedinca može ograničiti, kao i na uređivanje postupka lišenja slobode, određivanje organa koji je nadležan da odlučuje o lišenju slobode i najzad, garantovanje prava kojima se pojedinac može koristiti u postupku pred državnim organima kada je njegova lična sloboda ograničena. Najznačajnije ustavne garancije lične slobode uključuju zakonsko regulisanje razloga za lišenje slobode, kao i da kaznu lišenja može izreći samo sud. Nemoguće je objasniti koji se razlozima zakonodavac rukovodio kada se opredelio da u Zakon o zaštiti stanovništva propiše meru karantina zdravom licu za koje postoji sumnja da je bilo u kontaktu sa obolelim licem, i to bez sudske odluke, već samo na opšti način navodeći da meru izriče držani organ što predstavlja kršenje osnovnog pravila da se lice može lišiti slobode i zatvoriti u karantin samo po odluci suda.
Po mišljenju inicijatora, osporene odredbe Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u članu 33. nesaglasne su sa odredbama člana 18, člana 20 st. 1. i 2, člana 21 stav 3, čl. 24, 25, 68. i 71 Ustava. Inicijator smatra da propisivanje obaveznosti imunizacije lica određenog uzrasta (dece) i drugih lica određenih Zakonom predstavlja neustavno zadiranje u fizički integritet ljudskog bića, suprotno članu 25 Ustava, jer podrazumeva preduzimanje mera prema telu čoveka bez njegovog pristanka, te da je ravna mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju zbog pretnje lišavanja roditeljskog prava i prisilne imunizacije dece, kao i onemogućavanja ostvarivanja drugih Ustavom zagarantovanih prava. Inicijator smatra da je imunizacija bez pristanka lica u suprotnosti sa pravima utvrđenim odredbama člana 5. Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini prema kojima se zahvat koji se odnosi na zdravlje može izvršiti samo nakon što je lice na koje se zahvat odnosi o njemu informisano i dalo slobodan pristanak na njega, a kada su u pitanju maloletna lica samo uz odobrenje njihovih zastupnika. Po mišljenju inicijatora, propisivanjem da imunizacija ne može da se odbije, negira se suština prava na pristanak iz navedene Konvencije, kao i članom 68 Ustava zajemčeno pravo na zdravstvenu zaštitu, a u vezi sa odredbama čl. 1, 11. i 15 Zakona o pravima pacijenata, kojima je propisano da se bez pristanka pacijenta ne sme, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Dalje se ističe da se osporenim odredbama Zakona, suprotno odredbama čl. 18 i 20 Ustava, ograničavaju prava na zdravstvenu zaštitu, na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, jer ograničenja prevazilaze obim i svrhu predviđenu Ustavom i zadiru u suštinu zajemčenih prava, na način da se smanjuje dostignuti nivo prava. Osporene odredbe su diskriminatorne i u suprotnosti sa ustavnim načelom o zabrani diskriminacije iz člana 21 stav 3 Ustava. Inicijator smatra da su osporene odredbe diskriminatorne i po osnovu uverenja, a pozivajući se na pravo da se ostane pri svom uverenju, saglasno članu 43 stav 1 Ustava. Pod drugim uverenjem smatra se poštovanje i primena načela i principa tradicionalne medicine, koja je priznata članom 235 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a koja se bazira na načelima suprotnim obaveznoj imunizaciji na način kako je to osporenim Zakonom predviđeno.
Svako fizičko lice ima pravo da se u skladu sa svojim uverenjima i primenom odabranih a zakonom priznatih grana medicine zaštiti od zaraznih bolesti, te da odbije imunizaciju. Inicijator navodi da osporene odredbe nisu u saglasnosti sa odredbom člana 24 stav 1 Ustava, kojom je utvrđeno da je ljudski život neprikosnoven, a navedene odredbe o obaveznosti imunizacije inicijator osporava i u odnosu na član 15 Zakona o pravima pacijenata, pozivajući se na to da prema odredbama tog zakona pacijent ima pravo da ne pristane na predloženu medicinsku meru i da se bez pristanka pacijenta ne sme, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Inicijator smatra da su osporene odredbe nesaglasne ne samo sa napred navedenom Konvencijom o ljudskim pravima i biomedicini, već i sa odredbama člana 14 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 2 Protokola prvog uz tu konvenciju, odredbama čl. 2 i 28 Konvencije o pravu deteta i člana 7 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Protivustavan je i član 46a Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti posebno u delu koji se odnosi na kontrolu mera sprovođenja lične zaštite. Ovako definisan član protivan je čl. 40 Ustava po kome je pravo na nepovredivost stana jedan od vidova garantovanja prava na privatnost. Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti bio kakav pregled ili pretres. Od opšte zabrane da niko, protivno volji držaoca, ne može ući u stan ili druge prostorije, dopušteno je odstupanje uz uslov da je to naloženo pismenom odlukom suda. Jasno je da primenom člana 46a Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti dolazi do povrede Ustava, upravo prava na nepovredivost stana, kako inicijator ukazuje.
Dalje, inicijator ukazuje na član 53a, posebno ukazuje na tačku v Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kojom se Vladi daje ovlašćenje upućivanja lica u inostranstvo na lečenje, koji je protivan članu 39 Ustava po kome svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati. Član 53a daje mogućnost Vladi da protera našeg obolelog državljanina u inostranstvo, upravo suprotno čl 3. st. 2 Ustava koji izričito zabranjuje da državljanin Srbije bude proteran. Inicijator podseća da ustavne garancije vezane za pravo na državljanstvo i zabranu proterivanja spadaju u grupu apsolutno zaštićenih prava, i ne podležu odstupanju za vreme rata, kao ni vanrednog stanja.
Inicijator zahteva i prestanak važenja članova 73 od stava 3 do stava 8, kao i člana 85a jer je protivustavno da komunalni inspektori i komunalna policija u svojim rukama drže aparat prinude izricanja kazni licima koja nisu poštovala naredbe ministra, što bi značilo da se komunalnim inspektorima i komunalnim policajcima daju ovlašćenja koja nemaju po zakonu po kojima su ustanovljeni njihovi delokruzi delovanja i nadležnosti.
„Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom„. Dolazimo do jasnog zaključka da se donošenjem navedenih izmena zakona postupilo suprotno odredbi člana 194 Ustava.
Pored navedenog predlagač predlaže Ustavnom sudu da u skladu sa odredbom člana 168 stav 4 Ustava, do donošenja konačne odluke i pod uslovima određenim zakonom, obustavi izvršenje svih odredbi članova zakona čiju ustavnost i zakonitost ocenjuje. U prilog navedenom govori i odredba člana 56 Zakona o Ustavnom sudu kojim je precizirano: „Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice“.
Na osnovu svega iznetog, podnosilac inicijative predlaže da Ustavni sud, nakon sprovedenog postupka, u skladu sa odredbom člana 46 stav 1 i člana 59 Zakona o Ustavnom sudu donese
REŠENJE
kojim se pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti, nezakonitosti ili nesaglasnosti odredbe članova 29a, 31,31a, 33, 46a, 53a, 73 od stava 3 do stava 8, 85a Zakona o zaštiti stanovnoštva od zaraznih bolesti (Sl. Glasnik, br. 15/2016, 68/2020, 136/2020) sa Ustavom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, te da u skladu sa odredbom člana 59. Zakona o Ustavnom sudu odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odnosno da Ustavni sud utvrdi ništavnost celokupnog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. Glasnik, br. 15/2016, 68/2020, 136/2020).
U Beogradu, 23. novembra 2020. godine,
U ime Srpskog pokreta Dveri,
Boško Obradović,
predsednik Srpskog pokreta Dveri
