Američki snovi o raketnom štitu su fantazija. U arsenalu Vladimira Putina nikada nema beskorisnog oružja.
Posle najave nuklearnih krstarećih raketa i nuklearne robot podmornice sa bojevom glavom od 100 megatona, Putin je nedavno najavio da će Rusija uskoro rasporediti hipersonično oružje Avangard.
Avangard je oružje koje se ispaljuje visoko u atmosferu na ICBM, kao što je ruska teška raketa Srmat, a zatim klizi dole brzinom od 20 Maha, i za razliku od fiksne putanje balističkih raketnih bojevih glava, može manevrisati da izbegne protivraketne odbrane. Može biti naoružana jednom bojevom glavom od čak 2 megatone.
[adsenseyu1]
“Zasigurno znamo, to je očigledna činjenica i naše kolege shvataju to, da smo nadmašili sve naše konkurente u ovoj oblasti,“ rekao je Putin. “Niko nema precizno hipersonično oružje. Neki planiraju da testiraju svoja za 18 do 24 meseca. Mi ih već imamo u službi.“
Putin za potrebu za novim ruskim nuklearnim oružjem krivi američki balistički sistem, za koji se Rusija plaši da će biti upotrebljen za nuklearni napad. “Odgovarajući na razvoj američkih antibalističkih raketnih sistema, poboljšavamo naše sposobnosti udara,“ rekao je Putin. “Neki su već u službi, drugi će uskoro biti raspoređeni.“
Ali šta Rusija zaista dobija od hipersoničnih raketa, da ne pominjemo bizarno oružje poput nuklearnih raketa? Rusija ima oko 528 kopnenih i podmorničkih ICBM, kao i bombardera sa nuklearnim naoružanjem, od čega je samo delić potreban da se unište SAD kao funkcionalna nacija.
Čak i ako pretpostavimo najparanoičniji ruski scenario, kao što je Kremlj strahovao 1983. godine da će SAD pokrenuti iznenadni nuklearni napad, trebalo bi samo nekoliko preživelih ruskih raketa da se unište SAD.
Hipersonične rakete su brze i lete kroz gornju atmosferu, a ne kroz svemir kao ICBM, što znači da one možda neće biti otkrivene radarima za rano upozorenje koji su dizajnirani da prate rakete dok se spuštaju kroz svemir. Stoga, ruske hipersonične rakete imaju bolje šanse od ICBM da prodru kroz američke balističke raketne odbrane.
Osim što SAD nemaju značajne balističke raketne odbrane. Do sada, SAD samo pokušavaju – sa ograničenim uspehom – da razviju sposobnost obaranja nekoliko balističkih raketa lansiranih od strane manje sile kao što je Severna Koreja.
Uprkos pokušajima da razviju anti-ICBM štit – Safeguard sistem iz 1960-ih godina, Reganov “Star Wars“ program iz 1980. godine – niko razuman ne veruje bi ijedan predviđeni sistem raketne odbrane bio toliko pouzdan da bi mogao da zaustavi svaku dolazeću bojevu glavu koja se spušta na američko tlo brzinom 20 puta većom od brzine zvuka.
Drugim rečima, Rusija troši mnogo novca na hipersonične klizne bombe i atomska super torpeda koji predstavljaju odgovor na američki sistem raketne odbrane koji ustvari ne postoji.
Webtribune.rs
