Zemlja Šambala nalazi se u dolini. Do nje se može doći prolaskom kroz planinski venac snežnih vrhova koji podsećaju na lotosov cvet. U središtu kristalnih planina koje stoje pored svetog jezera nalazi se palata optočena dragim kamenjem, draguljima i biserima.
Šambala je kraljevstvo u kojem vlada mudrost i u kome je ljudska rasa ograđena od destrukcije i korupcije vremena i istorije, ona čuva svet od uništenja.
Ruski filozof Nikolas Rojerič prošao je kroz planinski venas centralne Azije 1926. godine i bio je fasciniran prizorom zlatne orbite koja je lebdela na nebu iznad.
„Visoko iznad oblaka, videli su jasno zlatan loptasti objekat koji se kretao ka severu neverovatnom brzinom. Ubrzo je objekat nestao munjevitom brzinom na severozapadu“- piše u knjizi Alana Barkera „Nevidljivi orao- istorija nacisičkog okultizma.“
[adsenseyu1]
Dr Edmund Halej, pronalazač Halejeve komete i član Kraljevskog astronomskog društva Engleske, takođe je verovao da je šupljina Zemlje ispunjena „spratovima.“
Moderna vremena donela su mnogobrojne teorije o mogućnosti ispunjenosti Zemljine šupljine, a mnoge drevne civilizacije su verovale u potpuno isto.
Opisi Zemljine šupljine su mnogobrojni i mogu se naći na svim mestima širom zemaljske kugle.
Šta ako je klasik Žila Verna „Putovanje u središte Zemlje“ zapravo istina?
Šta ako tamo negde dole postoji čitav jedan svet koji čeka da bude otkriven, mesto na kojem nekako živa bića borave u dubinama naše planete, mesto za koje su drevne kulture znale da postoji, a možda postoji i danas?
Zapravo, iznenađujuće je koliko je drevnih civilizacija i religija pridavalo značaj svetu unutar naše planete.
Na primer, vavilonski heroj Gilgameš je posetio unutrašnjost Zemlje.
U grčkoj mitologiji Orfej spašava Euridiku iz podzemnog sveta.
Verovalo se da su egipatski faraoni komunicirali sa podzemljem, kojem su pristupali kroz tajne tunele skrivene u piramidama.
Takođe, prema verovanju Indijanaca, neobični ljudi koji žive oko Amazona u državama kao što su Brazil, Gvajana i Venecuela, zapravo su potomci dece Sunca, tvorca vatre i bolesti i zaštitnici „unutrašnjeg sveta.“ Njihov je zadatak da čuvaju ulazna vrata od stranaca i da iste spreče da uđu u „unutrašnji svet.“
Legende koje su kružile među Indijancima sadrže i neobično putovanje do središta Zemlje u trajanju od tri dana a koje uključuje prelazak džinovskih stepenica od kojih je svaki stepenik visok oko 80 centimetara.
Nakon trećeg dana ovakvog tajanstvenog putovanja, avantura se nastavlja u samo središte Zemlje a izvor svetlosti su lampioni veličine lubenica koji sijaju kao samo Sunce.
Budisti su verovali (i dalje veruju ) da milioni ljudi žive u Agarti, podzemnom raju kojim vlada gospodar sveta.
Veliki je broj legendi u antičkom svetu koje govore o unutrašnjosti Zemlje kao mitskom tlu koje postoji u okviru naše planete.
Mnoge legende se oslanjaju na „drugi“ svet koji koegzistira uporedo sa našim svetom.
Najsloženije su tibetanska budistička i antička hinduistička tradicija koje ovaj paralelni svet nazivaju Šambala.
Šambala se može prevesti kao „mesto mira“ ili „mesto tišine.“ To je zemlja sa hiljadu imena.
Šambala je skriveno kraljevstvo koje postoji paralelno sa svetom ljudi na površini Zemlje, magično mesto kojem je nemoguće pristupiti i koje je ekstremno teško pronaći.
Dalaj lama je 1985. godine u svom govoru pomenuo da se samo kroz posebnu vrstu meditacije i karmičke konekcije može dospeti u zemlju čistote koja nije stvarna fizička lokacija nego jedno duhovno mesto i kraljevstvo ljudske čistote.
Mnogobrojne su reference koje se mogu tumačiti u spiritualnom kontekstu od Platona pa nadalje, naročito ako se uzme u obzir postojanje Atlantide kao mesta koje je moglo biti stvarno a moglo biti i metafora za savršeni svet. Menli P.Hol, istoričar, pokušao je da objasni ovaj fenomen. Pre nego što je Atlantida potonula, duhovne vođe su shvatile da je ta zemlja prokleta zbog toga što se udaljila od svetlosti i okrenula ritualima koji nisu u skladu sa drevnom doktrinom. Ovi Atlantiđani su se ustoličili u Egiptu, gde su postali prvi božanski vladari.
Savremene teorije o Šambali uglavnom se poklapaju sa hipotezom da je Šambala spiritualno mesto a ne fizička lokacija na koju je zaista moguće dospeti putovanjima.
Mnogi su pokušali da pronađu Šambalu i nakon godina traženja širom planete postali su umorni.
Edvin Bernbaum, lektor i stipendista komparativne mitologije sugeriše da je Šambla metafora jer je cvet lotosa kojim se opisuje njeno predvorje simbol srca čakre.
Bernbaum u svojoj knjizi „Put do Šambale“ ističe da put do Šambale nije jasan.
Šambala bi trebalo da bude fizička lokacija i stvarno mesto koje postoji uporedo sa svetom ljudi ali ne sme se zaboraviti da nije svako kraljevstvo ograničeno na fizički svet.
Postoje tvrdnje da je Šambala mesto koje postoji u drugoj dimenziji.
Majkl Vud, novinar BBC-a, objavio je članak u vezi sa Šambalom. On je napisao da je Šambala izgubljeno kraljevstvo skriveno ispod Himalaja. Stanovnici Šambale žive u miru i harmoniji što je u skladu sa principima budističke religije. Šambala je mesto na kome rat, pohlepa i tuga ne postoje.
Proročanstvo Šambale kazuje da će njome vladati 32 kralja, svaki po 100 godina. Kada prođe vreme njihove vladavine svet na površini će propasti. Ljudi će postati opsednuti ratovanjem i demonstracijom moći zarad sopstvene koristi a materijalizam će trijumfovati nad duhovnošću. Nastaće vladavina terora. I baš kada svet bude na rubu potpune propasti i uništenja otkriće se Šambala. Tada će 32 kralja Šambale povesti svoju armiju i odigraće se poslednja velika bitka koja će kroz uništenje obnoviti mir.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2908″]Šta ako Šambala stvarno postoji? Šta ako ona postoji u fizičkom smislu ali paralelno sa svetom na površini u drugoj dimenziji kao što mnogi pretpostavljaju? Možda je nemoguće pronaći Šambalu i Atlantidu jer koegzistiraju u dimenziji koja se ne može dosegnuti?[/stextbox]
Na drugu dimenziju upućuju i drevne civilizacije u čijim se tekstovima uvek pominju vrata i portali.
U Peruu se nalaze „vrata bogova“ za koja legenda tvrdi da su veliki heroji prolazili kroz njih i tako stupali u svet besmrtnika.
Prema legendi, u vreme španskih osvajanja, vrhovni sveštenik Inka po imenu Amaru Muru je pobegao i sakrio se u planine a sa sobom je poneo zlatni disk poznat kao „ključ bogova za sedam kraljeva.“
Kasnije se sveštenik pojavio pred „vratima bogova“ gde je pokazao ključ nekolicini drugih sveštenika i šamana. Nakon što su izveli određeni ritual vrata su se otvorila a iz njih je izbijala plava svetlost. Tada je Amaru Muru predao zlatni disk (ključ) jednom od šamana, prošao kroz vrata i više nikada nije viđen.
Šta ako je Šambala stvarna lokacija i fizičko mesto kome se ne može pristupiti jer je u drugoj dimenziji?
Nedaleko od „vrata bogova“ pronađeno je mnoštvo simbola koji nisu uobičajeni za područje Perua. U pitanju su mandala simboli, karakteristični za budizam i hinduizam.
Mesta na kojima se ovi simboli nalaze su vrlo nepristupačna i izvor su znatiželje i neverice.
Mandala znači „krug“ i koncentrična je kreacija. Ona upućuje i na druge dimenzije. Da li je moguće da su drevne civilizacije bile svesne postojanja drugih dimenzija kao što je Šambala?
I, ako je tako, da li je mandala simbol konačni dokaz koji podržava teoriju o drugoj dimenziji?
Šambala je veoma oprezna za dobrobit čovečanstva: ona vidi sve što se dešava na Zemlji, ona je magično ogledalo Zemlje. Ona može da prodre u daleke zemlje. Njene stanovnike je nemoguće prebrojati. Ona priprema nova dostignuća za uspon čovečanstva. (Nikolas Rojerič „Šambala: U potrazi za novom erom“).
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
