Budućnost BRICS-a ali i multipolarnog sveta je ugrožena pošto je Brazil postao nova meta anglocionističkog carstva.
Prevrat protiv predsednice Dilme Rusef je prvi faktor koji ukazuje na to da se informacioni rat polako pretvara u strateški alat za kontrolu politike, piše kolumnista pepe Eskobar za Sputnik.
Pojavili su se brojni audio snimci koji su otkrili da su ključni sektori brazilske vojske i izabrane sudije Vrhovnog suda legitimizovali prevrat protiv Rusefove iako je čak i Zapad priznao da Dilma nije ništa ukrala već da ju je suspendovala banda lopova. Za njih je najbitnije da spreče istragu o pranju novca zbog koje bi mnogi od njih završili u zatvoru.
Takođe je otkriveno da se u Brazilu zapravo vodi rat između periferne i mejnstrim elite.
Na čelu ove očigledne prevare se nalazi privremeni ministar spoljnih poslova, senator Hoze Sera iz partije PSDB koji je već ranije pokušao da se otarasi periferne brazilske oligarhije.
On sada ima novu ulogu, a to je da vrati brazilsku spoljnu politiku u period iz 1964. godine.
Kada periferalni oligarsi odu u istoriju, onda ništa više neće sprečavati zatvaranje levičarskih lidera, uključujući i Lulu, ali i sprovođenje lažnih izbora koje bi legitimizovao sudija Vrhovnog suda Gilmar Mendes koji radi za PSDB.
Sve zavisi od toga šta će se izdešavati u naredna dva meseca. Generalni tužilac je već zamolio Vrhovni sud da baci glavne periferne oligarhe u zatvor.
U međuvremenu, konačna presuda o suspendovanju Dilme će se u senatu doneti 16. avgusta, 11 dana nakon početka Olimpijskih igara.
Inače, brazilski ustav nalaže da, ukoliko se i mesto predsednika i potpredsednika nađu upražnjeni u toku poslednje dve godine mandata, Kongres može da izabere novog predsednika.
To nas dovodi do dva moguća scenarija: 1) Ukoliko Dilma ne bude suspendovana, vrlo je moguće da će pozvati na nove predsedničke izbore pre kraja godine; 2) Ukoliko bude suspendovana, privremena vlast će se tolerisati do januara 2017. godine a zatim će Sera i Renan Kalheros okončati direktne predsedničke izbore i uspostaviti brazilski parlamentarizam.
Najverovatniji kandidat za novog predsednika biće bivši socijalista Fernando Enrike, koji je sada neoliberal. On je blizak prijatelj Bila Klintona i Tonija Blera, a Vol Strit ga obožava. Njega bi na vlast izabrale iste oni koji su suspendovale Dilmu 17. aprila.
Međutim, sve to ne daje odgovor na pitanje kako su i zašto iscureli audio snimci koji ne idu na ruku budućoj brazilskoj vlasti. Ko ima koristi od nacije koja je u potpunom političkom, ekonomskom i pravosudnom haosu?
Davne 1964. godine Vašington je bez problema upravljao brazilskom politikom, isto kao i politikom Čilea 1973. godine.
Činjenica je da se istorija sada ponavlja pošto je Brazil, 7. po veličini najveća ekonomija u svetu, doživeo prevrat kao i Honduras i Paragvaj.
Neoliberalizam jednostavno ne želi da se povuče bez borbe.
Vašington koristi upravo neoliberalizam kako bi putem političke korupcije kontrolisao ekonomije. Kompanije kupuju političare i direktno mogu da utiču na politiku, a samim tim i ekonomiju.
To je upravo način na koji će bivši šef brazilskog nižeg doma parlamenta, Eduardo Kunha, sprovesti kampanju finansiranja Kongresa s ciljem potplaćivanja političara.
Tri glavne uloge u ovoj takozvanoj banana republici imaju Kunha, Kalheros i Temer. Temer je zapravo samo marioneta dok Kunha predstavlja neku vrstu premijera iz senke, ali ne zadugo. Njega su već suspendovali kao govornika u Kongresu pošto je ukrao milione dolara i sakrio ih na račune u Švajcarskoj. Samo je pitanje vremena kad će ga Vrhovni sud baciti u zatvor.
Glavna činjenica jeste da će ono što će se odigrati u Brazilu u narednih par meseci u velikoj meri odraziti na budućnost Južne Amerike.
Glavni cilj svega ovoga – odsecanje Južne Amerike iz BRICS-a. Rešavanje Dilme iz radničke partije je samo početak.
Eliminisanjem B iz BRICS-a, globalne integracije će se znatno osakatiti i u velikoj meri. Brazil je još jedna u nizu država u kojima Severna Amerika sprovodi smenu režima kako bi osigurala svoje zadnje dvorište. Ne smemo zaboraviti u kakvoj se situaciji trenutno nalazi Venecuela.
Monopol nad ovim državama ima za cilj da omogući kontrolu nad naftnim i vodenim bogatstvima Orinoka i Amazona. Jednom kada Brazil padne pred neoliberalizmom, sa regionalnim integracijama je gotovo.
Ono što sledi nakon toga jeste nametanje čuvenih TPP i TTIP sporazuma, ali i učlanjenje u NATO.
Geoekonomska važnost Južne Amerike se ne može dovoljno naglasiti. Jedini način da Južna Amerika postane deo multipolarnog sveta jeste da se poveže sa Azijom, a naročito sa Kinom. Upravo zato Kinezi žele da ulože puno novca u projekat železnice koji će povezati brazilsku obalu Atlantika sa Peruom na Pacifiku. Ukoliko se brazilska politika ugasi, ničeg od toga neće biti.
Dakle, svaki prevrat u Južnoj Americi je sada povezan sa napadom na brazilsku valutu i potkupljivanjem elite kako bi se urušile ekonomije Brazila, Argentine i Venecuele.
Južna Amerika je sada sedište poslednjeg u nizu napada usmerenih protiv BRICS-a i multipolarnog sveta.
Vlada Dilme Rusef se borila za razvoj BRICS-a i zaobilaženje dolara, čime je postala glavna meta SAD.
Ostaje samo da pažljivo posmatramo razvoj događaja u Brazilu i vidimo da li će Vašington uspeti da uguši BRICS.
Webtribune.rs
