30. januara je američko Odeljenje za trezor objavilo takozvani “Izveštaj o Kremlju“, dokument koji imenuje zvaničnike i biznismene bliske ruskom predsedniku Putinu koji su kandidati za sankcije. Sve u svemu, lista sadrži 210 imena, sa 96 biznismena i 114 političara koji imaju imovinu vredniju od 1 milijarde dolara.
Istog dana, Vladimir Putin je održao sastanak sa svojim pouzdanim savetnicima za izbornu kampanju, na kom je izneo svoju prvu reakciju na ovu listu. Putinova reakcija je bila izuzetno suzdržana i svodila se na “lista je neprijateljski čin, ali za sada neće biti odgovora.“ Drugim rečima, Rusija za sada sedi i posmatra.
[adsenseyu1]
Prema Putinovom mišljenju, samu listu, kao i druge nedavne poteze Sjedinjenih Država, trebalo bi posmatrati prvenstveno kao manifestaciju svađa između određenih snaga i Donalda Trampa unutar američkog establišmenta. Putin je stoga izjavio da Rusija neće “nulirati“ odnose sa SAD zbog takvog dokumenta.
Ukratko, ruski predsednik smatra da ovaj dokument ima minimalan uticaj. Ali, da li je to zaista tako?
U ruskim medijima i u nezvaničnom ćaskanju ruskih elita, “Izveštaj o Kremlju“ se nije susreo sa takvom olimpijskom smirenošću. Zapravo, kada se objavljivanje izveštaja očekivalo, deo ruskog establišmenta je pokazao znakove anksioznosti. To je bio slučaj ne samo sa javnim funkcionerima, već i sa predstavnicima ruskog biznisa.
Kako se ispostavilo, grupa “kompradora“ se od tada razotkrila kao oni koji po svaku cenu pokušavaju da izbegnu američke sankcije. Tokom proteklih nekoliko nedelja, ruski mediji su pokrivali više od par slučajeva određenih biznismena, takozvanih oligarha, i menadžere državne imovine najvišeg ranga, kako pokušavaju da izbegnu da završe na toj listi.
[adsenseyu4]
Izveštaji su naveli Andreja Ilarianova, Putinovog kritičara koji sada živi u Ukrajini, koji je rekao da je veliki broj ruskih oligarha tražio njegove konsultacije i način da stupe u kontakt sa lobijima u Vašingtonu.
Sam Ilarianov je odbio da komentariše ove izveštaje, ali čini se da je zaista bio uključen u takve razgovore. U ruske medije su procurele informacije da je Ilarianov čak savetovao autore izveštaja i preporučio da se stari oligarsi iz doba Jeljcina odvoje od onih iz doba Putina, kako bi podelili rangove ruske oligarhije.
Ako su ovi izveštaji tačni, onda su napori Ilarianova bili neuspešni, jer su na listu stavljeni i “stari“ i “novi“ oligarsi, uključujući i one koji su svoja bogatstva stekli 90-ih godina pod Jeljcinom, kao što su Vagit Alekperov, Petar Aven, Mihail Fridman itd. Na listi se takođe nalazi i šef najveće državne banke „Sberbank“, German Gref, koji je jedan od glavnih stubova liberalnog, proameričkog kampa u ruskom establišmentu.
Eduard Popov je izneo svoje hipoteze o tome zašto se kreatori liste nisu opredelili za fleksibilniji taktički manevar Ilarianova. On kaže da su autori izveštaja u suštini spasili proameričke agente uticaja u ruskoj oligarhiji od optužbi da rade za SAD, tako što su ih stavili na listu sankcija. Drugo, Amerikanci mogu dobiti mnogo više od stvaranja jednog, ujedinjenog oligarhijskog fronta protiv Putina. Povlačenje čitave liste veoma uticajnih ličnosti u ovom miljeu bi svakako oslabilo ovaj pritisak da se izazove nezadovoljstvo.
[adsenseyu1]
Prema tome, pod maskom optužbi Rusije da se meša u američke izbore, Amerikanci ne pripremaju samo ulični Majdan, već i Majdan u kancelarijama ruskih oligarha i određenih visokih javnih funkcionera. Amerikanci su sličnu operaciju sproveli tokom Evromajdana tako što su Janukoviču uskratili podršku nekih ukrajinskih elita, posebno oligarha i čak i njegove administracije.
U teoriji, taj plan je “ispravan“, ali, da li će se ostvariti?
Više rusko rukovodstvo se nalazi u veoma kompleksnoj internoj političkoj situaciji. Pojava masovne potražnje za efikasnijom i ekonomskom i socijalnom politikom – koja delimično objašnjava eksploziju popularnosti komunističkog predsedničkog kandidata Pavela Grudinina – stavlja Putina licem u lice sa nekim zadacima koji su daleko od jednostavnih. Na kraju krajeva, podeljenost u eliti je poslednja stvar koja je Rusiji potrebna.
Ipak, solidarnost ruske elite i sposobnost države da kontroliše oligarhe je još uvek viša nego što je bila u Ukrajini u periodu od 2013-2014. godine. Ako izbije “pobuna oligarha“, to će biti potisnuto. Alat za ovo je odavno razvijen.
[adsenseyu4]
Svaki oligarh koji iskaže tvrdoglavost ili neposlušnost bi mogao u bilo kom trenutku biti okrivljeni u krivičnim predmetima. Na kraju krajeva, dokazi se mogu uvek naći, jer svaki status oligarha je nužno stečen kriminalnim sredstvima.
Putin nema šanse da uništi čitavu klasu oligarha, ali uništenje jedne grupe oligarha je više nego moguće i realno. Štaviše, uvek postoji mogućnost uključivanja drugih “dobrih“ oligarha u borbu protiv drugih, obećavajući im sigurnost za njihovu imovinu ili pristup odgovarajućoj imovini koja je konfiskovana po sudskom nalogu na suđenjima drugima. Ove realnosti, i druge koje nisu poznate široj javnosti, objašnjavaju miran stav ruskog predsednika.
Kao što sledi, “Izveštaj o Kremlju“ otvara neke nove mogućnosti za unapređenje i čišćenje ruske elite, što će se verovatno dogoditi nakon predsedničkih izbora zakazanih za 18 mart.
Američki autori “Izvšetaja o Kremlju“ – bilo da im se to sviđa ili ne – napravili su dugotrajni problem kadrovske revolucije još relevantnijim. Takva revolucija ne samo da bi se bavila administrativnim sferama (državnim institucijama), već i ekonomijom.
Dakle, reakcija ruskih vlasti na “Izveštaj o Kremlju“ će biti odložena do posle marta, a kreatori izveštaja se možda suoče sa ishodima koji su daleko od željenih.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
