Smrtonosni parazitski crvi od afričkih imigranata su počeli da napadaju Evropu, izazivajući eksploziju autoimunih bolesti, alergija i upala.
Zahvaljujući EU politici otvorenih granica, naučnici su otkrili milione smrtonosnih bakterija, mikroba i gljivica u Evropi.
Karl Hofman, profesor parazitologije na Univerzitetu Aberistvit, piše u The Independent:
[adsenseyu1]
Ne tako davno, smatralo se da su ljudske bolesti izvazvane parazitskim crvima bile ograničene na zajednice siromašnih u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Ali u ovom vremenu globalnih putovanja i promene kilme, parazitski crvi polaku, ali sigurno, stižu u delove Evrope i Severne Amerike. Dugoročne posledice povećanje distribucije parazitskih crva je teško predvideti, ali šteta koju uzrokuje infekcija ukazuje na potrebu za razvijanjem strategija kontrole koje mogu ublažiti ovu pretnju globalnom zdravlju 21. veka.
(…) Šistozomijaza – koju izaziva infekcija sa šistozoma parazitom koji se naseljavaju u krvi domaćina – trenutno pogađa stotine miliona ljudi svake godine, često dovodeći do smrti više hiljada do više stotina hiljada žrtava. Njen uticaj je toliko veliki da su neki tvrdili da je ona odmah na drugom mestu, ispod malarije, na lestvici razarajućih parazitskih bolesti.
Oko 85 odsto svih ljudskih šistozoma se trenutno javlja u podsaharskoj Africi, ali su epidemije nedavno prijavljene na mediteranskom ostrvu Korzika. Ljudi se inficiraju parazitima kada dođu u kontakt sa određenim vrstama slatkovodnih puževa koji proizvode šistozome koji su zarazni za ljude. Ovi parazitski crvi brzo prodiru u kožu i razvijaju se u odrasle muške i ženske šistozome unutar krvnih sudova koji okružuju creva ili bešiku zaraženih osoba.
Ženka crva svakodnevno proizvodi stotine hiljada jaja. A kada postanu zarobljena u ljudskim organima, ova jaja izazivaju hronične komplikacije, uključujući upalu, oštećenje tkiva, neravnoteže tečnosti, anemiju i, eventualno, smrt. Određeni deo jaja koji migrira u creva ili bešiku će biti pušten u životnu sredinu kada zaražena osoba obavi veliku ili malu nuždu. Ako ova jaja dospeju do sveže vode, mogu se izleći i proizvesti zarazne šistozome, efektivno zavšavajući životni ciklus.
Nedostatak sredstava za podršku odgovarajućim infrastrukturama za sanaciju vode i kanalizacije doprinosi prenošenju šistozoma u endemski područjima.
Information Liberation izveštava: Evo i slike iz 1940-ih godina.
Kao što vidite, ovaj parazit se širi od strane ljudi koji obavljaju nužde (velike i male) u javnosti, što je, kao što svi znamo, danas veliki problem širom Evrope.
Tajna migracija je u toku, neprimetna, ali je burna i nezaustavljiva. Prelazi granice, kreće se od ljudi ili atmosferskim događajima. Oslobaća u Evropi – i u Italiji koja je njen napredni čuvar – milione mikroba, gljivica i bakterija koje stižu iz Afrike.
U Firenci tim istraživača već godinama proučava mikroorganizme u našem telu, na osnovu velikih podataka iz DNK sekvenci. “Prehrambena industrija i njeni procesi, sanitizacija, masovna upotreba antibiotika u poljoprivredi je dobrinela slabljenju mnogih štetnih agenasa, ali je završila iskorenjavanjem onih esencijalnih,“ otkriva Dućio Kavaljeri, profesor na odeljenju za biologiju na Univerzitetu u Firenci. “Probiotici su primer. Kupujemo ih da bi u naša tela ponovo uveli elemente koji su nekada tu bili prisutni prirodno.“
Webtribune.rs
