Predsednik SAD Donald Tramp odustao je od vojne operacija protiv Irana, ali iza te odluke moguće je da pre svega stoji svest koliko je Iran zapravo velika sila.
Zašto je američki predsednik Donald Tramp odustao od vojne operacija protiv Irana i kakva je situacija na Bliskom istoku, analizira Večernji list. Da li je razlog to što bi vojna operacija, pa i ograničena, protiv Irana mogla zapaliti ceo Bliski istok ili je možda neko hladne glave iz Pentagona upozorio Trampa da odustane od takvog postupka?
Naime, američki predsednik Donald Tramp odobrio je u petak vojne napade protiv Irana u znak odmazde za rušenje bespilotne letelice vredne 130 miliona dolara, ali ih je otkazao kad su avioni već bili u vazduhu. Tramp je naredio udare na mali broj odabranih ciljeva, kao što su radarski i raketni sastavi, i to u petak pre zore kako bi se smanjio rizik za iransku vojsku ili civile. Avioni su bili u vazduhu, a brodovi u poziciji, ali nijedna raketa nije ispaljena, jer je u poslednji trenutak došla zapovest za odstupanje i prekid akcije.
[adsenseyu1]
Ključnih deset minuta
Otkazao ih je, kaže, 10 minuta pre udara, i to zato što su mu rekli da će u udarima stradati 150 ljudi. Isto je tako dodao da je američka vojska vrlo motivisana i spremna da uzvraća Irancima.
„Naša je vojska obnovljena, nova i spremna da deluje. Najjača na svetu“, rekao je juče.
Sve su opcije zasad otvorene jer se Donald Tramp nalazi pod velikim pritiskom svojih „jastrebova“, ministra spoljnih poslova Majka Pompea, kao i svog savetnika Džona Boltona, kao i od Izraela i Saudijske Arabije, koji pod svaku cenu žele da Tramp izvede vojne napade na Iran.
Njih su, smatraju neki, Saudijska Arabija, i još neke zemlje zaliva čak spremne da finansiraju.
Međutim, Iran ipak nije tako lagan zalogaj. Radi se o respektabilnoj zemlji s jakom vojnom silom. Rušenjem američke špijunske letelice Iran je dao na znanje da je spreman da uđe u rat i sa SAD-om. Iranci se ni trenutak nisu libili da sruše špijunsku letelicu. Čim je letelica ušla u njihov vazdušni prostor, ne razmišljajući o bilo kakvim posledicama pa i mogućem frontalnom sukobom s Amerikom, oni su je srušili.
Smena na vrhu iranske Revolucionarne garde, koja se nedavno dogodila, i dolazak Hoseina Salamija za vrhovnog zapovednika iranske Revolucionarne garde bio je jasan signal da je Iran spreman za sve opcije, a pogotovo one ratne s obzirom na to da Salami pripada radikalnim strujama unutar iranske Revolucionarne garde koji smatraju da je rat s Amerikom i Izraelom neminovan bez obzira kada i gde, prenosi hrvatski Večernji list.
Sa zapovednikom iranske Revolucionarne garde, Salamijem, Večernji list podseća da je razgovarao pre godinu i po dana u Teheranu, kad tada je još bio zamenik zapovednika. U tom razgovoru rekao je kako je rat s Amerikom očekivao još u januaru 2016. godine kada je lično naredio zarobljavanje deset američkih mornara, devet muškaraca i jedne žene, kao i njihovog broda u Persijskom zalivu, koje su potom odveli u bazu Revolucionarne garde u tom zalivu gde je i sam bio stacioniran.
[adsenseyu4]
Od Iranske revolucije 1979. godine situacija između dva neprijatelja, SAD-a i Irana, nikada nije bila napetija. Obe zemlje gomilaju naoružanje i povećavaju ratnu retoriku. U ovim okolnostima, situacija je bliže ratu nego smirivanju. Dovoljan je jedan mali incident u Persijskom zalivu koji bi mogao izazvati rat širih razmera.
Dolazak Donalda Trampa na tron SAD-a kao i njegova odluka o raskidu nuklearnog sporazuma s Iranom ponovno je podigla tenzije između Irana i SAD-a. Trampov potez, osim što je podigao tenzije na relaciji SAD-Iran, više ne ratuju verbalno, već zveckaju naveliko oružjem. Slanjem ratnih brodova i bombardera, Tramp je ohrabrio svoje saveznike kao što su Saudijska Arabija i Izrael pa je danas rat na Bliskom istoku između Irana i Izraela sve izgledniji i nikad bliži, prenosi Večernji.
Za razliku od Iraka, Sirije i Libije, Iran je, prema mišljenju analitičara, vojno moćna zemlja i zasigurno se može suprotstaviti SAD-u i naneti mu velike gubitke. Najvažniji deo iranskih snaga jeste iranska Revolucionarna garda, osnovana nakon Islamske revolucije 1979. godine, kojoj je zadatak zaštita vladajućeg sistema, pa je najmoćnija sigurnosna organizacija u Iranu.
Pored toga kontrolišu velike delove iranske ekonomije, imaju i velik uticaj na politički sistem. Garda, koja ima vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo direktno odgovara vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Khameneiju, zadužena je za iranski balistički i program nuklearnih projektila, a poseduje projektile s dometom do 2000 kilometara, što je pretnja Izraelu i američkim vojnim bazama u regiji.
“Kraj izraelske države”
U 41 godinu postojanja Islamske Republike Iran, iranska Revolucionarna garda izvan iranskih teritorija uspela je stvoriti izuzetno jake i moćne šitske paravojne formacije koje bi mogle delovati na Bliskom istoku i šire, u slučaju da Iran bude napadnut.
U Iraku ima nekoliko šitskih paravojnih formacija, a najvažnija je Hashad al Šabi, koja deluje unutar iračke vojske.
U Libanu tu je Hizb Alah, koji je postao jaka vojna snaga i najveća pretnja opstanku izraelske države. Isto tako, Iran je stvorio i finansira nešitske paravojne formacije kao što su palestinski Hamas i Islamski džihad.
U slučaju da dođe do rata sa SAD-om, Iran se u ovom trenutku najviše oslanja u policiju Huti u Jemenu, koja može da gađa američke snage koje se nalaze u Persijskom zalivu. Analitičari ne isključuju mogućnost da umesto SAD-a, koji je svestan da bi bilo kakav sukob s Iranom ugrozio američke vojnike u Iraku, Saudijskoj Arabiji, Kataru i ostalim zemljama Zaliva, Izrael izvede ograničene vojne udare na Iran, što je oduvek bila želja Izraela, bombardovanje nuklearnih postrojenja u Iranu. Međutim, takav potez Izraela jedva čekaju Iranci koji su već u centru Teherana postavili brojač koji odbrojava dane do nestanka izraelske države jer je to, prema vojnoj doktrini iranske Revolucionarne garde, glavni cilj, navodi Vešernji list.
(Večernji list)
