Naslovnica SPEKTAR TRAMP NA IVICI, SVET STREPI: Sada jedino može da pomogne vojna intervencija

TRAMP NA IVICI, SVET STREPI: Sada jedino može da pomogne vojna intervencija

tramp

Američki predsednik Donald Tramp, koji možda broji poslednje dane na mestu šefa države zbog priznanja da je 2016, tokom kampanje, plaćao porno-glumice da ćute o seksu sa njim, mogao bi da pokrene vojnu intervenciju kao poslednju opciju koja bi ga eventualno sačuvala u fotelji Ovalnog kabineta Bele kuće.

Nakon što je više vodećih američkih listova pokrenulo pitanje njegove smene, takozvanog impičmenta, analitičari smatraju da bi, ugledajući se na svoje prethodnike, Tramp sada mogao da naredi hitan napad na neku od svojih uobičajenih meta poput Irana i Severne Koreje ne bi li skrenuo pažnju javnosti sa brojnih afera koje mu dišu za vrat.

[adsenseyu1]

Tome u prilog ide i nedavno usvajanje vojnog budžeta od 716 milijardi dolara, što je najveća suma izdvojena u te svrhe u poslednjih deset godina.

Tim, kako su pojedini mediji okarakterisali, dodvoravanjem vojnoj eliti, ali i običnim regrutima, Tramp je želeo da obezbedi snažno uporište u konzervativnim militantnim krugovima unutar Pentagona, osiguravajući na taj način i svoj položaj na čelu države.

Ipak, on i dalje ima nekoliko opcija, podsećaju analitičari, da spreči ili bar odloži svoju smenu, a čitava Republikanska partija, čiji je on lider, strepi od novembarskih izbora za Kongres, kada bi snage unutar tog tela mogle da prevagnu u korist demokrata.

Do tada, smatraju stručnjaci, Tramp će svakako svu svoju snagu usmeriti prema toj kampanji ne bi li bar zadržao onaj broj poslanika koji sada ima. Tako bi održao na snazi pat-poziciju u američkom parlamentu, u kojem nijedna strana nije dominantna, što će ga sačuvati u Beloj kući bar do sledećih predsedničkih izbora 2020.

[adsenseyu5]

Do tada, prenose pojedini mediji, na stolu Bele kuće stoji i vojna agenda, a nedavno istupanje SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom samo je korak u pravcu zaoštravanja odnosa sa Teheranom kao deo priprema za novi rat na Bliskom istoku.

Koraci za smenu predsednika

Da bi se pokrenula smena, moraju da postoje osnovi kao što su primanje mita ili druga krivična dela koja je predsednik ili visoki zvaničnik učinio

Potom predstavnički dom mora da odluči prostom većinom da su optužbe dovoljno ozbiljne da bi mogle da se iznesu pred sud

Ako predstavnički dom izglasa impičment, suđenje se sprovodi pred Senatom, kojem je potrebna dvotrećinska većina da osudi predsednika i pokrene proceduru za smenu s funkcije

[adsenseyu1]

U slučaju da opoziv bude uspešan, što se do sada nikada nije dogodilo, na mesto predsednika dolazi njegov zamenik, u ovom slučaju to bi bio Majk Pens

Predsednici koji su posezali za ratom

Frenklin Ruzvelt (predsednik 1933-1945)

Nakon izbijanja Drugog svetskog rata SAD su se držale po strani čuvajući svoju neutralnost, sve dok Japanci nisu napali njihovu vojnu bazu na Havajima Perl Harbor 1941, kada je Amerika i zvanično ušla u rat. Poslednjih godina spekuliše se da su Amerikanci znali za japanske planove, ali da ih svesno nisu sprečili kako bi ušli u rat, što je Ruzveltu omogućilo da ostane na čelu SAD i u četvrtom mandatu, a od Amerike napravilo prvu silu u svetu.

Lindon Džonson (predsednik 1963-1969)

Došavši na vlast bez izbora, prostim polaganjem zakletve u avionu nakon ubistva Kenedija, Džonson je najveći krivac za otpočinjanje rata u Vijetnamu, a da bi opravdao intervenciju, poslužio se lažnim incidentom u Tonkinskom zalivu kada su američki brod navodno napale snage Vijetnama, što je iskoristio da uđe u najkrvaviji rat u istoriji SAD. Iako se nadao da će osvojiti i naredni mandat, on se povukao iz izborne trke 1968.

[adsenseyu6]

Bil Klinton (predsednik 1993-2001)

Jedan od najneuticajnijih američkih predsednika ostaće upamćen po seks-skandalu sa Monikom Levinski 1998, kada je slagao američku javnost da nije imao seks sa tom ženom.

Kako je kasnije priznao da ipak jeste, protiv njega je pokrenut opoziv, ali je on bio neuspešan. Da bi zataškao svoju aferu, on je pokrenuo najbrutalniji napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju, što je bila agresija bez presedana u modernoj istoriji.

Džordž Buš stariji i mlađi (1989-1993. i 2001-2009)

Dinastijski dvojac otac i sin Buš iskoristili su započinjanje Prvog i Drugog zalivskog rata kako bi ostali na vlasti. Kako starijem Bušu uprkos uspešnoj intervenciji u Iraku nije pošlo za rukom da osvoji i drugi mandat, njegov sin iskoristio je napade na Kule bliznakinje u Njujorku da pokrene napad na Avganistan, a kasnije i Irak, i učvrsti se na čelu SAD.

(Republika)

[adsenseyu5]