Nakon kineske uspešne ekonomske ekspanzije u Centralnu Aziju, Peking je nastavio da implementira svoj “Maršalov plan“ za Bliski istok. Kina je izdvojila 20 milijardi dolara za obnovu ekonomija arapskih država. Pored toga, Kina i arapske zemlje će stvoriti međubankarsko udruženje u vrednosti od tri milijarde dolara.
Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping je objavio ove planove u govornici na 8. Forumu kinesko-arapske saradnje u Pekingu. On je precizirao da je prva tranša od 15 miliona dolara namenjena Palestini, a duga od 90 miliona dolara je namenjena humanitarnim projektima u Jemenu, Iraku, Libanu i Siriji. To znači da to odlazi najsiromašnijim zemljama na Bliskom istoku, koje su propatile od građanskog rata.
[adsenseyu1]
Kina ne zaboravlja ni najbogatije zemlje Persijskog zaliva, uključujući i Saudijsku Arabiju. Peking razvija svoju odbrambenu saradnju sa Rijadom. Konkretno, ove dve zemlje su sklopile sporazum o isporuci 30 izviđačkih i napadačkih bespilotnih vazdušnih vozila Rainbow-4 Sudijcima. Pored toga, Peking je spreman da finansira implementaciju izgradnje brze železnice od Saudijske Arabije do Izraela, iako se o tom projektu još uvek raspravlja.
Kako procenjuje ruska Pravda krajnji cilj Kine je da istera Rusiju i SAD sa Bliskog istoka stvarajući ogromnu finansijsku mrežu koja će zemlje Bliskog istoka staviti u ekonomsku zavisnost od Kine. Može se pretpostaviti da će 20 milijardi dolara namenjenih Bliskom istoku u okviru kineskog “Maršalovog plana“ biti uloženo u razvoj međubankarskih veza, kao i u stvaranje transportnih arterija u okviru projekta Jedan pojas, jedan put.
Ovaj projekat omogućava oživljavanje Velikog Puta svile kroz stvaranje obimne infrastrukturne mrže od kineskih zapadnih granica do istočnih i južnih granica Evropske unije. Transportni koridori koji povezuju Centralnu i Istočnu Aziju sa Bliskim istokom uključuju železnice i autoputeve, kao i morske i vazdušne rute, cevovode i dalekovode.
[adsenseyu1]
Novi transportni koridori koji obuhvataju oko četiri milijarde stanovništva planete, omogućiće Srednjem kraljevstvu da dominira evropskim i azijskim tržištima. Bliski istok zauzima važno mesto u velikom projektu Pekinga, jer je ovaj region tranzitna tačka koja povezuje Aziju i Evropu.
Jedan od glavnih ciljeva ekonomske ekspanzije Srednjeg kraljevstva na Bliski istok jeste dobijanje pristupa velikim naftnim i gasnim resursima Persijskog zaliva. Prema rečima stručnjaka, do 2020. godine, obim potrošnje prirodnog gasa u Kini će se povećati na 420 milijardi kubnih metara. Pekingu je potrebna jeftina energija sa Bliskog istoka.
Prvi korak u ovom pravcu je načinjen. Kineska nacionalna kompanija za naftu i gas CNPC se složila sa Teheranom da će u slučaju američkih sankcija protiv Totala (Francuska) u Iranu, ovaj kineski gasni gigant preuzeti palicu od Francuske kako bi razvio oblast u Južnom paru.
Iranski ministar za naftu Bijan Namdar Zangeneh je potvrdio činjenicu ovog sporazuma. Prema tome, kineski CNPC će kontrolisati 80 odsto gasnog polja čije se rezerve procenjuju na 50 triliona kubnih metara gasa.
Što se tiče nafte, Kina ispituje uvoz “crnog zlata“ iz Saudijske Arabije. Trenutno je udeo saudijske nafte u kineskom uvozu 15 odsto ukupne kineske potrošnje nafte. Peking je spreman da kupi više nafte iz Saudijske Arabije, ali bi ona trebalo da odbaci američki dolar i pređe na juan. U martu 2017. godine je saudijski kralj Salman potpisao paket komercijalnih sporazuma sa Nebeskim carstvom u vrednosti od 65 milijardi dolara.
Za sada, Moskva i Vašington nisu komentarisali ekonomsku ekspanziju Pekinga na Bliski istok. Međutim, u narednih nekoliko godina, kada Kina preuzme kontrolu nad brojnim vodećim arapskim zemljama, Rusija i SAD će morati ili da priznaju kinesku ekonomsku dominaciju u Persijskom zalivu, ili da žrtvuju ogroman novac kako bi zadržali svoj uticaj na Bliskom istoku.
Mirko Vasić (Webtribune.rs)
