Izgleda da postoje dokazi koji podržavaju činjenjeniu da smo svi mi Marsovci. Prema nekoliko studija – a jedna od njih je predstavljena na konferenciji o geohemiji Goldschmidt u Firenci – postoje dokazi da je život na Zemlji zapravo započeo meteoritom sa Marsa koji je nosio jednostavne organizme bazirane na RNK.
Isto to istraživanje ukazuje na to da je drevna Zemlja možda bila nepovoljna za formiranje temelja života, i mora da potiče sa nekog drugog mesta, a Mars je opcija broj jedan, pišu „uk.businessinsider“ i „ancient-code“.
To kaže Stiven Bener sa sa Instituta za nauku i tehnologiju „Vesthajmer“ na Floridi, koji veruje da je da je rana Zemlja mogla onemogućiti organskim jedinjenjima da razviju život, dok su uslovi na Marsu bili idealni.
Profesor Bener ukazuje da je ta RNK – jednolančana, a ne spiralna verzija DNK, koja je najverovatnije bila kamen temeljac života – verovatno stvorena u prisustvu visoko oksidiranog molibdena i bora. Bener sugeriše da pre tri milijarde godina, na ranoj Zemlji – mnogo pre nego što je naša planeta imala atmosferu bogatu kiseonikom – ovaj oblik molibdena nije nigde drugo viđen.
Štaviše, Bener ukazuje na to da, s obzirom da je naša planeta bila potpuno prekrivena vodom – bor se nije mogao nigde pronaći, jer se on trenutno nalazi samo na izuzetno suvim mestima.
Bener objašnjava da je Mars, s druge strane, bio idealno mesto, jer je pre oko 4 milijarde godina Mars imao atmosferu bogatu kiseonikom i suva područja na planeti gde se bor mogao formirati u velikoj meri.
“Sve je više dokaza da smo mi, u stvari, Marsovci; da je život počeo na Marsu i stigao na Zemlju u steni,“ rekao je Bener govoreći na Goldschmidt konferenciji 2013. godine u Firenci u Italiji. “Ipak, sreća je što smo završili ovde, jer je od ove dve planete Zemlja sigurno bila bolja za odražavanje života. Da su naši hipotetički marsovski preci ostali na Marsu, danas možda ne bi imalo šta da se ispriča.“
[adsenseyu1]
Ovo otvara mogućnost da su se organizmi bazirani na RNK formirali na Marsu i na kraju eventualno našli svoj put ka Zemlji.
Zanimljivo je da se studija naučnika sa Univerziteta Kolumbija slaže sa ovom teorijom.
Hipoteza o panspermiji ukazuje na to da život postoji u čitavom Univerzumu, prenosi se meteoritima, asteroidima, kometama, plantoidima, ali i svemirskim brodovima u vidu slučajne kontaminacije mikroorganizmima.
Moguće je da je na ovaj način sudar asteroida uzrokovao komad “života“ sa Marsa završio na Zemlji.
U intervjuu za Bussiness Insider, Kaleb Šarf, astronom i direktor multidisciplinarnog Kolumbija Astrobiološkog centra na Univerzitetu Kolumbija, je rekao: “Možemo pronaći delove Marsa ovde na Zemlji, a sumnjamo i da postoje delovi Zemlje na Marsu. Ako taj materijal može nositi žive organizme na sebi, moguće je da smo mi Marsovci.“
Piter Vard, biolog na Univerzitetu Vašington u Sijetlu, rekao je u intervjuu za New Scientist:
“Mislim da je ovaj slučaj da je Mars izvor života na Zemlji prilično dobar.“
Najvažnije, Vard je rekao da ako pronađemo konačan dokaz da život na Zemlji ima vanzemaljsko poreklo, to bi radikalno promenilo naučno i religiozno razmišljanje.
Vard je dodao: “Ovo je velika stvar. Za neke religioze fundamentaliste, aksiom je da postoji samo jedan život i to ovde na Zemlji.“
Nevezano za sve ovo gore navedeno, ali vredno pomena je to da, prema rečima pronalazača DNK strukture DNK molekula, Francisa Krika, 1953. godine: “… organizmi namerno preneti na zemlju od strane inteligentnih bića sa druge planete. Zaključujemo da je moguće da je život na taj način došao do Zemlje, ali da su naučni dokazi u ovom trenutku nisu adekvatni da bi mogli da kažu tešto o toj verovatnoći…“
U knjzi pod naslovom “Sam život,“ Fransis Krik navodi da ne postoji način da su DNK molekuli započeti na Zemlji i da moraju poticati sa nekog drugog mesta.
Iako se mnogi ne slažu komentarima Fransisa Krika, još uvek je zbunjujuće misliti kako je život na našoj planeti počeo negde drugo i kako je “nekako“ transportovan na Zemlju.
Pored svega navedenog, profesor Čandra Vikramasinge, astrobiolog na Univerzitetu u Bakingemu, tvrdi da je Zemlja upletena u proces razmene gde Zemlja – kroz različite prirodne događaje – razmenjuje organski i živi materijal sa našim planetama i mesecom u Sunčevom sistemu.
U radu objavljenom 2015. godine u “Journal of Astrobiology,“ za koji profesor Vikramasinge piše, on je istakao svoje mišljenje o tome kako je život stigao na Zemlju.
“Nedavne studije su dovele do otkrivanja oko 900 egzoplaneta u obližnjem malom uzorku naše galaksije.“
“Ekstrapolacije iz ove studije daju procenu od 140 milijardi naseljivih planetarnih sistema samo u našoj galaksiji, a većina njih je povezana sa bledim crvenim patuljastim zvezdama. Sa te osnove, prosečno rastojanje između planetarnih sistema pogodnih za život je samo nekoliko svetslosnih godina.“
“Ova relativno mala međuplanetarna udaljenost se može lako premostiti izbegavanjem prašine, ostataka, meteorita i kometa.“
“Submikronsku prašinu koja sadrži bakterije i viruse vrlo lako bi mogao da zadrži međuplanetarni disk sistema do kojeg je dospela nakon udara asteroida. Samim tim, postojala bi mogućnost za dospevanje životnih formi na nastanjivu planetu.”
Webtribune.rs
