Suhoj Su-35 Flanker-E je vrhunski ruski superiorni vazdušni borac u službi, i predstavlja vrhunac dizajna četvrte generacije borbenih aviona. To će ostati tako dok Rusija ne uspe da proizvede petu generaciju PAK-FA stelt borca.
Karakterističan zbog svoje neverovatne sposobnosti za manevrisanje, većina elektronike i oružanih sposobnosti Su-35 je sustigla one koje imaju zapadni ekvivalenti, poput F-15 Eagle. Može biti smrtonosan protivnik za F-15, Eurofighers-e i Rafales, i ravnopravan takmac sa petom generacijom stelt boraca kao što su F-22 i F-35.
Istorija
Su-35 je evolucija Su-27 Flankera, dizaniranog za Hladni rat, koji je imao za cilj da odgovori F-15 konceptu: teški višenamenski borac sa dvostrukim motorom koji kombinuje odličnu brzinu i opterećenje oružja sa borbenom agilnošću.
Su-27 je oduševio publiku na aeromitingu u Parizu 1989. godine kada je izveo Pugačevu kobru, manevar u kom borac podiže svoj nos vertikalno do 120 stpeni – ali nastavlja da se pomera napred duž originalne visine aviona.
Naširoko izvožen, Flanker tek treba da se suoči sa zapadnim borcima, ali je video vazdušne borbe u službi u Etiopiji tokom graničnog rata sa Eritreom, zabeleživši četiri pobede protiv MiG-29 bez gubitaka. Takođe je bio angažovan u misijama kopnenog napada.
Istorija razvoja Su-35 je malo komplikovana. Nadograđeni Flanker sa kanardom (dodatna mala krila na prednjem delu trupa) pod nazivom Su-35 se prvi put pojavio 1989. godine, ali to nije isti avion kao trenutni model; proizvedeno je samo njih petnaest. Još jedan unaprađeni Flanker, dvosed Su-30, proizveden je u značajnim količinama, a njegove varijante su izvezene u skoro desetak zemalja.
Trenutni model koji je u pitanju, bez kanarda, pravilno se zove Su-35S i to je najnapredniji tip Flanker porodice. Počeo je da se razvija 2003. godine u okviru Komsomolsk-on-Amur udruženja proizvođača aviona (KnAAPO), podugovarača Suhoja. Prvi prototipovi su se razvili 2007. godine, a proizvodnja je počela 2009. godine.
Konstrukcija aviona i motori
Flanker porodica aviona je sposobna za super manevrisanje – što znači da je konstruisana da izvršava kontrolisane manevre koji su nemogući kroz redovne aerodinamičke mehanizme. U Su-35, ovo se delimično postiže upotrebom motora sa vektorskim potiskom: mlaznice njegovih AL-41F1S dvoprotočnih turbomlaznih motora mogu nezavisno usmeravati u različite pravce u letu kako bi pomogli avionu u talasanju i menjanju nagiba. Samo jedan operativni zapadni borac, F-22 Raptor, ima sličnu tehnologiju.
To takođe omogućava Su-35 avionu da postigne veoma visoke uglove napada – drugim rečima, avion se može pomerati u jednom pravcu, dok je njegov nos okrenut ka drugom. Veliki ugao napada omogućava avionu da lakše trenira svoje oružje na izbegavajućoj meti i da izvršava tesne manevre.
Takvi manevri mogu biti korisni za izbegavanje raketa ili borbe na bliskim razdaljinama – iako oni svaki avion stavljaju u stanje niskog nivoa energije.
Flanker-E može postići maksimalnu brzinu od 2,25 Maha na velikoj visini (jednako F-22 i brže od F-35 ili F-16) i im odlično ubrzanje. Međutim, suprotno prvobitnim izveštajima, čini se da on možda neće moći da izvrši super krstarenje – izvođenje neprekidnog supersoničnog leta bez korišćenja forsaža – dok je uključen u borbu. Njegov servisni plafon je 18.300 metara, u rangu sa F-15 i F-22, i 3.000 metara više od Super Horneta, Rafala i F-35.
Su-35 ima proširen kapacitet goriva, što mu daje domet od 670 metara na unutrašnjem gorivu, ili 850 metara sa dva spoljna rezervoara za gorivo. Oba su lakše titanijumske konstrukcije a motori imaju značajno duži očekivani životni vek od svojih prethodnika, 6.000 i 4.500 hiljade sati leta. (Poređenja radi, F-22 i F-35 su ocenjeni na 8.000 sati).
Avion Flanker nije bas stelt avion. Međutim, prilagođavanje ulaza i omota motora, i upotreba materijala koji apsorbuje radare, prepolovili su radarski presek Su-35; jedan članak tvrdi da bi on mogao biti između jednog i tri metra. Ovo bi moglo smanjiti domet koji se može otkriti i ciljati, ali Su-35 još uvek nije “stelt borac.“
Oružje
Su-35 ima dvanaest do četrnaest stanica za oružje, što mu daje odlično opeterećenje u poređenju sa osam stanica na F-15C i F-22, ili četiri interno smeštene rakete na F-35.
Na dugom dometu, Su-35 može koristiti K-77M rakete vođene radarom (poznate kao AA-12 Adder od strane NATO-a), za koje se tvrdi da imaju domet od preko 190 kilometara.
Za operacije kraćeg dometa, R-74 (NATO oznaka: AA-11 Archer) raketa sa infracrvenim vođenjem je sposobnda da cilja “van boresight-a“ – jednostavno gledajući kroz optički nišan postavljen na kacigi, pilot može ciljati neprijateljski avion i na do šezdeset setepeni od mesta gde je njegov avion usmeren. R-74 ima domet od 40 kilometara, i takođe koristi tehnologiju vektorskog potiska.
Raketa srednjeg dometa R-27 i ekstra dugog dometa R-37 (odnosno AA-13 Arrow, za upotrebu protiv AWAC-a, EW i tanker aviona) kompletiraju selekciju vazduh-vazduh raketa Su-35 aviona.
Pored toga, Su-35 je naoružan sa 30-milimetarskim topom sa 150 komada municije.
Flanker-E takođe može nositi i do 7.700 kilograma vazduh-zemlja municije. Istorijski gledano, Rusija je načinila samo ograničenu upotrebu precizno vođene municije (PGM) u poređenju sa zapadnim vazduhoplovnim snagama. Međutim, postoji mogućnost za široku upotrebu takvog oružja, ukoliko se doktrine i zalihe municije prilagode njemu.
Senzori i avionika
Najključnija poboljšanja Su-35 nad njegovim prethodnicima bi mogla biti u hardveru. Opremljen je moćnim L175M Khibiny elektronskim sistemom za kontramere koji je namenjen tome da izvrne radarske talase i pogrešno usmeri neprijateljske rakete. Ovo bi moglo značajno degradirati pokušaje da se Flanker nacilja i pogodi.
Za IRBIS-E, radar pasivnog elektronskog skeniranja (PESA), na Su-35 se nadaju da će obezbediti bolje performanse protiv stelt aviona. Tvrdi se da je on u stanju da prati i do 30 vazdušnih meta sa radarskim presekom od tri metra do 400 km udaljenosti. Međutim, PESA radari su lakši za otkrivanje i ometanje nego radari aktivnog elektronskog skeniranja (AESA) koje sada koriste zapadni borci. IRBIS takođe ima režim vazduh-zemlja koji može odrediti i do četiri površinske mete na vreme za PGM.
Dopunjavanje radara je OLS-35 sistem za ciljanje koji uključuje sistem za infracrvenu pretragu i praćenje (IRST) za koji se kaže da ima domet od 80 kilometara – potencijalno značajna pretnja stelt borcima.
Takođe su značajno ažurirani običniji ali vitalni sistemi – kao što su pilotski multifunkcionalni displeji i avionika električne komande leta.
Operativne jedinice i budući kupci
Trenutno, ruske vazduhoplovne snage rukuju sa samo 48 Su-35. Još 50 je naručeno u januaru 2016. godine, i biće proizvedeni po stopi od po deset godišnje. Četiri Su-35 je raspoređeno u Siriji u januaru ove godine, nakon što je ruski Su-24 oboren od strane turskog F-16. Vidno naoružani sa vazduh-vazduh raketama, Su-35 su bili namenjeni tome da pošalju poruku da bi Rusi mogli pretstavljati vazdušnu pretnju ako budu napadnuti.
Kina je naručila 24 Su-35 po ceni od 2 milijarde dolara, ali je malo verovatno da će ih kupiti još. Veruje se da Pekingovo interesovanje leži uglavnom u kopiranju motora Su-35 sa vektorskim potiskom kako bi ih upotrebili u sopstvenim dizajnima. Kineski PLAAF već radi u Shenyang J-11, kopiji Su-27.
Pokušaji da se Su-35 proda na tržištu u inostranstvu, naročito u Indiji i Brazilu, su uglavnom propali. Međutim, nedavno je Indonezija pokazala da želi da ove godine da kupi osam, iako je potpisivanje ugovora više puta odloženo. Alžir navodno razmišlja o kupovini deset za 900 miliona dolara. Egipat, Venecuela i Vijetnam su takođe potencijalni kupci.
Pocene troškova za Su-35 su bile između 40 i 65 miliona dolara; međutim, izvozni ugovori su bili po ceni iznad 80 miliona dolara po jedinici.
[adsenseyu1]
Protiv pete generacije
Su-35 je bar jednak – ako ne i superiorniji – u poređenju sa najboljim zapadnim borcima četvrte generacije. Veliko pitanje je koliko dobro on može delovati protiv stelt aviona pete generacije kao što su F-22 ili F-35?
Sposobnost manevrisanja Su-35 ga čini neprevaziđenim borcem. Međutim, budući vazdušni sukobi koristeći najnovije rakete (R-77, Meteor, AIM-120) bi se potencijalno mogli odvijati u ogromnim dometima, dok čak i borbe kratkog dometa mogu uključivati rakete svih aspekata kao što su AIM-9X i R-74 koje ne zahtevaju usmeravanje aviona na metu. Ipak, brzina Su-35 (koja doprinosi brzini rakete) i sposobnost nošenja velikog tereta znači da se može samostalno održati u borbi izvan vidnog dometa. U međuvremenu, agilnost i elektronske kontramere Flankera-E mu mogu pomoći da izbegne protivničke rakete.
Međutim, ozbiljnije pitanje je to što ne znamo koliko će efikasna biti stelt tehnologija protiv viskotehnološkog protivnika. Stelt borac F-35 koji uđe u duel kratkog dometa sa Flankerom-E će biti u velikoj nevolji – ali koliko dobru šansu ima brži, pokretniji ruski borac da oktrije taj F-35 i približi mu se?
Kao što bi američko vazduhoplovstvo to reklo, stelt borci će moći da puste kišu raketa na oko 160 km udaljenosti, bez da neprijatelj ima bilo kakvu mogućnot da uzvrati vatru dok se ne približe kratkom dometu, gde na scenu stupaju vizuelno i IR skeniranje. Zagovornici ruskog borca tvrda će on moći da se osloni na zemaljske radare, ugrađene IRST senzore i PESA radar, kako bi oktrio stelt avione. Međutim, imajte na umu da su prve dve tehnologije neprecizne i da se u većini slučajeva ne mogu koristiti za ciljanje oružja.
Obe strane očigledno imaju ogromne ekonomske i političke podsticaje da unaprede svoje tvrdnje.Iako vredi detaljno ispitati tehničke zasluge ovakvog razmišljanja, pitanje će verovatno biti rešeno samo testiranjem u borbenim uslovima. Osim toga, drugi faktori, kao što je podrška imovine, profil misije, obuka pilota i brojevi, igraju veliku ulogu u određivanju ishoda vazdušnih angažmana.
Su-35 može bii najbolji borac ikada napravljen i sposoban za platformu za isporuku raketa – ali da li će to biti dovoljno za borca vazdušne superiornosti u doba stelt tehnologije, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
