Naslovnica IZA OGLEDALA Strogo čuvana tajna u Nemačkoj: Na Kosovu specijalan logor za Srbe

Strogo čuvana tajna u Nemačkoj: Na Kosovu specijalan logor za Srbe

[adsenseyu2]

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

U svojoj knjizi „Soldat – kao vojni policajac na Kosovu“, nemački vojni policajac Hans Ragnic je izneo činjenice koje su uznemirile javnost i političare u Nemačkoj i EU.

On je u svojoj knjizi ispričao dugo čuvanu američku i nemačku tajnu o postojanju specijalnog zatvora CIA za Srbe i Albance na Kosmetu iz 2001. godine.

„Napravljen je logor u selu Dubrava u koji su američki vojnici, vođeni svojom politikom hapšenja, smeštali Srbe i Albance helikopterima.“

Obučili su Nemce, Grke i Italijane da budu čuvari improvizovanog logora, utemeljenog na sumnjivim pravnim osnovama.

[adsenseyu1]

Hans Ragnic tvrdi da Srbi i Albanci nisu bili hapšeni u skladu sa međunarodnim normama.

Do kraja maja 2001. godine, u logoru je bilo 64 zarobljenika, obučenih u narandžaste kombinezone slične onima koje imaju osuđenici u logorima u Poljskoj i Gvantanamu.

Za izgradnju i funkcionisanje logora u Dubravi je bio zadužen Kfor, a vodio ga je britanski oficir. Improvizovani logor je podignut pored starog zatvorskog kompleksa koji je nekada pripadao Srbima.

Amerikanci su pratili izgradnju logora, obučavajući tamničare. Čitav kompleks je bio osiguran sa bodljikavom žicom od tri metra, a oko nje patrolama sa psima.

Skrivena istina

Logor u selu Dubrava je bio strogo čuvana tajna od strane Bele kuće i CIA. Iako su nemačko Ministarstvo odbrane i spoljnih poslova bili obavešteni od delovanju Kfora i Amerikanaca, njima nisu bile dostupne baš sve informacije vezane za događaje u logoru Dubrava.

[adsenseyu4]

Među zatvorenicima logora bilo je civila i starijih muškaraca kojima čak nije ni razjašnjeno zašto su uhapšeni. Većina njih, oko 50, je helikopterima 3. juna 2001. godine premešteno u američki zatvor u bazi Bondstil.

Autor knjige, Hans Ragnic, kaže da ni sigurnost nemačkih vojnika nije bila na zavidnom nivou u zatvoru u Dubravi.

„Svakodnevno su se licem u lice susretali sa zatvorenicima, bez dozvole da nose oružje, kako ono ne bi dospelo u njihove ruke. Nemački vojnici su se sve vreme bojali da ne završe kao taoci u slučaju pokušaja bekstva ili pobune zatvorenika. Da je došlo do toga, izveštaji bi dospeli u štampu već tada, što bi bio neviđen skandal, ne samo za političare, nego i za Bundesver“, navodi autor.

U Ministarstvu odbrane Nemačke se danas pravdaju činjenicom da dve godine posle dolaska stranih trupa na Kosmet, nije postojao čvrst pravni sistem za tretiranje zatvorenika niti kome bi trebalo da budu predati.

Webtribune.rs

[adsenseyu5][adsenseyu5]

[adsenseyu2]