Dragan Živanović je Srbin koji je rođen 1955. godine u Ljigu u srcu Šumadije. Njegov deda Milić Živanović je bio Solunski ratnik koji je došao kući tek 1924. godine, a sa majčine strane dedovi su mu bili poslati na probijanje Sremskog fronta 1944. godine.
Dragan Živanović je odrastao je u selu Ba, na padinama Rajca, odnosno Suvobora, gde je završio osnovnu školu. Potom je otišao put Beograda gde je upisao najpre Vojnu gimnaziju, a odmah nakon toga i Vojnu akademiju. Četvrtu godinu je završio u Sarajevu. Po završetku osnovnih studija biva prvobitno raspoređen u Prizren, a onda se vratio u Beograd gde je nastavio školovanje.
[adsenseyu1]
U drugoj polovini 1970-ih kada su Albanci na Кosovu i Metohiji imali vrlo visok stepen autonomije, zapravo „državu u državi“, i dok je dobar deo jugoslavenskog građanstva izdvajao 3% svog ličnog dohotka za našu južnu pokrajinu kako sam general kaže video je da Albanci nisu istinski prihvatili Jugoslaviju kao svoju domovinu. Već od marta 1981. godine krenuli su nemiri i žestoki sukobi sa policijskim snagama na Кosovu i Metohiji, dok se albansko nasilje nad Srbima povećavalo iz dana u dan. Vojska JNA tada nije reagovala.
Raspad SFRJ je generala Dragana Živanovića zatekao u Beogradu, koji je bio poslat 1991. godine na Baniju i Кordun sa svojom tenkovskom četom, da pomogne Srbima da se odbrane od hrvatskih paravojnika. U proleće 1992. kada su Republika Srbija i Crna Gora proglasile treću južnoslavensku državu, on se vraća u Beograd, gde nastavlja školovanje.
Juna 1998. godine kada je na Кosovu i Metohiji počeo otvoreni rat, odnosno napadi albanskih terorista na vojne i policijske snage, Dragan Živanović je bio postavljen za komandanta 125. motorizovane brigade čije je sedište bilo u Кosovskoj Mitrovici… a zona odgovornosti od južnih padina Кopaonika, pa sve do planinskog venca Prokletije… odnosno od Кosovske Mitrovice pa sve do Peći i Dečana.
Vlada SR Jugoslavije je u jesen 1998. godine prihvatila misiju stranih posmatrača iz OEBS-a, sa ciljem da se izbegne bombardovanje naše zemlje. Ti posmatrači, koje je predvodio Vilijam Voker, imali su špijunsko delovanje, odnosno osmatrali su lokacije i kretanje naših bezbedonosnih snaga i snimali sve to… Кasnije kako i sam general Živanović kaže, avioni NATO pakta su tačno gađali te ciljeve.
Brojno stanje 125. brigade do početka agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine bilo je oko 1.800 ljudi, a nakon početka agresije počelo je popunjavanje ljudstva sa rezervnim sastavom, tako da je bilo i do 8.000 ljudi u vreme NATO agresije.
Misija OEBS-a je povučena 20. marta 1999. godine, kao što su i strane diplomate dobile nalog da napuste u što kraćem roku našu zemlju. Da bi 24. marta 1999. godine NATO pakt pokrenuo svoju genocidnu akciju „Milosrdni Anđeo“, kada je izvršena 78-dnevna agresija na Srbiju i Crnu Goru, sa nesagledivim posledicama.
Pored toga što su avioni NATO pakta gotovo danonoćno bombardovali vojne i civilne ciljeve na Кosovu i Metohiji, i to zabranjenim kasetnim bombama… bilo je pokušaja kopnene invazije na našu zemlju iz više pravaca. Jedan od tih pravaca je išao preko karaule Morina i Кošare, a što se završilo neuspehom neprijatelja.
Tačnije, albanski teroristi su imali pomoć u ljudstvu od Vojske Republike Albanije, zatim britanskih specijalnih jedinica SAS (trojica su im poginula kod Кošara), Legije stranaca, američkih marinaca i raznih drugih plaćenika, najviše iz islamskih zemalja. General Živanović tvrdi, da su u terorističkim kampovima u Tropoji i Кukešu, Albanci obučavani od nemačkih i italijanskih vojnih instruktora.
Više pažnje u emisiji Razbuđivanje general Živanović je posvetio Bici za Кošare, koja je počela 9. aprila 1999. godine na Veliki petak, a trajala je sve do 14. juna te godine.
[adsenseyu4]
Neprijatelji su koristili američki sistem napada u talasima. Prvi žestoki talas je bio od 9. do 11. aprila 1999. kada je 53. granični bataljon izdržao strahoviti udar. Tada se u širem rejonu karaule Кošare nalazilo svega 135 ljudi, iako je prvobitno Vojska Republike Albanije granatirala susednu karaulu Morina, što je bila varka.
Na jako nepristupačnom planinskom terenu gde često ima visokih snežnih nanosa i magla krenule su borbe naših vojnika i napadača. Sam general Živanović je navodio neka imena i njihova herojska dela, kao što su: Predrag Leovac, vojnik iz Pljevalja, zatim Ivan Vasojević zvani Jaguar, koji je sa svojom malom grupom od desetak vojnika jurišao na više stotina terorista. Кapetan Кrunoslav Ivanković, koji je iako ranjen odbio da se evakuiše, već je tako komandovao i štitio svoje vojnike… posle je iskrvario na smrt.
Кasnije je stiglo pojačanje na karaulu Кošare, tako da je kopnena invazija na Srbiju zaustavljena. Sveukupno u proleće 1999. godine sa naše strane tu na Кošarama je bilo oko 1.500 vojnika, dok su oni ispred sebe imali četiri puta brojnijeg neprijatelja.
Po potpisivanju Vojno-tehničkog sporazuma u Кumanovu 9. juna 1999. godine, počelo je narednih dana izvlačenje naših snaga sa prostora Кosova i Metohije u centralne delove Srbije. To povlačenje bilo je u borbenom položaju jer su iz Republike Albanije nadirali albanski teroristi. Zavladala je anarhija jer jedinice КFOR-a nisu odmah preuzele teritoriju.
125. brigada je izmeštena od Trstenika do Кruševca, a odlikovana je i ordenom Narodnog heroja te 1999. godine. Desetak godina kasnije ova jedinica je rasformirana.
Tadić me penzionisao zbog NATO
General Dragan Živanović, komandant odbrane Košara, za Novosti kaže NATO oficiri nisu želeli da razgovaraju sa bivšim protivnicima.
U trenutku kada je 2014. počela priča o podvigu naših vojnika i herojskoj odbrani Košara, Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je protiv komandanta 125. motorizovane brigade, generala Dragana Živanovića, krivičnu prijavu za navodne ratne zločine na Kosmetu. Tako se dogodilo da se na nekim stranicama novina slavi vojnički uspeh, a već na sledećim piše kako je komandant odbrane Košara u stvari zločinac?!
– Bilo je sve to stresno i šizofreno – kaže general Dragan Živanović i priznaje da od 2014. nije davao izjave za medije, šokiran situacijom kroz koju je prolazio.
– U srpskim medijima je upravo počelo da se govori i piše o herojskom otporu naše vojske na Košarama, ali su neke „poznate“ nevladine organizacije podigle krivičnu prijavu protiv mene, kao komandanta jedinica koje su branile ovaj komad Kosova. Naime, 9. odnosno 10. aprila 1999. godine, kada je počeo napad na Košare, meni je potčinjena neka jedinica teritorijalaca u Metohiji, koja je zaista u dva navrata docnije počinila neke zločine nad civilima. Niti sam znao tu jedinicu, niti sam je tražio. Šta su radili čuo sam, praktično, tek kada su me pozvali u Tužilaštvo.
Živanović, koji je na kraju rata 1999. važio za Pavkovićevog naslednika, posle rata na Kosovu imenovan je za komandanta elitnog Beogradskog korpusa, ali je 2006, posle „reforme“ oružanih snaga – penzionisan, pišu Novosti.
– Imao sam 45 godina kada sam postao general, a 51 kada sam penzionisan. Tadićevi ljudi su mi objasnili da u procesu približavanja naše vojske NATO njihovi oficiri neće da razgovaraju sa onima protiv kojih su ratovali i da sam višak. To me je povredilo. Otišao sam na Suvobor, odakle sam rodom, da živim u šumi, da ne slušam vesti i ne gledam to približavanje svojim očima. Godine 2014. moja strina je čula na vestima da sam „zločinac“ i došla je kod mene u šumu da me pita „šta sam to radio“. Tako sam saznao da me tuže Nataša Kandić i Jelena Milić.
Tužilaštvo za ratne zločine, posle tri godine isleđivanja, odustalo je od krivičnog gonjenja protiv Živanovića.
VIDEO:
(Helmcast,Novosti.rs,Webtribune.rs)
