Radno vreme bi trebalo ograničiti na četiri sata dnevno, mišljenje je mnogih istaknutih stručnjaka.
Oni smatraju da mi jednostavno nismo ni mentalno ni fizički sposodni da radimo duže od toga.
Teško je da bilo koji čovek može da radi potpuno koncentrisan više od pet sati dnevno, ostatak radnog vremena zehteva samo delić fokusa i svodi se na popunjavanje vremena, navodi se u tekstu Quartza.
[adsenseyu1]
Slobodno vreme, takozvano „prazno vreme“, je zapravo izuzetno važno za nas i za razvijanje naše kretivnosti.
Postavljanje pravih uslova za rad podrazumeva isplanirane poslove, ali i planirane pauze.
Možda se čini da je ovo mišljenje u suprotnosti sa mišljenjem da je vreme novac, ali je zapravo slobodno vreme to koje nam omogućava da zaista napredujemo.
Drugim rečima, malo je verovatno da ćete povećati svoju produktivnost time što ćete više i duže raditi.
Čak je i čuveni filozof Bertrand Rasel u svom eseju iz 1932. godine zagovarao četvoročasovno radno vreme.
Svi oni kojima se ne sviđa ideja četvoročasovnog radnog vremena trebalo bi da se zapitaju da li bi voleli da se o njima brine medicinska sestra na kraju dvanaestočasovne smene ili na početku četvoročasovne, navodi se u tekstu.
Beneficije od kraćeg radnog vremena su višestruke, smanjen broj izostanaka sa posla „zbog bolesti“, manji troškovi i bolja integracija poslovnog i privatnog života.
Veće su šanse da će zadovoljni radnici biti kreativniji, produktivniji i posvećeniji. Kompanije bi mogle novac ušteđen na platama da investiraju u obuku i razvoj svojih ljudi. Ovakvo radno vreme bi značilo i više radnih mesta za nezaposlene.
Novi Zeland, Švedska i Britanija, zemlje su ljubitelji kraćeg radnog vremena. Čak 61 odsto britanskih radnika smatra da će ih četvoročasovno radno vreme učiniti produktivnijim.
Praksa dugog radnog vremena nesumnjivo će se pre ili kasnije prekinuti. A jednoga dana ćemo možda početi da cenimo i radnje koje obavljamo, a koje nisu plaćene, zaključuje se u tekstu.
(B92)
