Turska je odnedavno pod velikim pritiskom da preispita svoju odluku o kupovini ruskih najsavremenijih sistema vazdušne odbrane S-400 Trijumf umesto oružja koje nude saveznici NATO-a, posebno američki Patriot PAC-3.
Američki zvaničnici su pretili Turskoj sankcijama. Sporazum o S-400 sa Rusijom je sklopljen, a Ankara ne pokazuje nikakve znake premišljanja. U svakom slučaju, potencijalna kupovina američkog sistema ne bi isključila dogovor sa Rusijom, iz jednostavnog razloga što PAC-3 nije alternativa Trijumfu, tvrdi ruski „Strategicculture“
[adsenseyu1]
Neke zemlje, poput Poljske, ga kupuju iz političkih razloga, ali taj sistem nije ravan sa S-400 sa stanovišta njegovih operativnih sposobnosti. Prema internet stranici Quartz, “SAD i njihovi saveznici širom sveta plaćaju milijarde za sisteme srednjeg dometa za presretanje raketa, bez većeg uspeha.“
Oba sistema su dugog dometa, oružje za sve vremenske uslove, teoretski sposobni da se bore protiv balističkih i krstarećih raketa, dronova, i najnaprednijih aviona. Međutim, Patriot ima vrlo neimpresivne podatke o neuspehu svaki put kada je korišćen u borbenim uslovima. Nedavno je promašio svoje mete kada su napali Saudijsku Arabiju iz Jemena.
Ruski sistem podržava četiri različite rakete za presretanje sa dometom od 40 km do 400 km, u poređenju sa samo jednim presretačem sa dometom od 96 km, kog podržava PAC-3 (starija verzija PAC-2 je imala domet od 160 km). S-400 će otkriti, pratiti i pucati na metu mnogo pre nego što Patriot uopšte može i početi da dobija nejasna očitavanja mete. Trijumf se može rasporediti za pet do deset minuta. Američkom Patriotu treba oko sat vremena da se pozicionira i spremi se za paljbu. To je ogromna razlika u borbenim uslovima.
Trijumfova raketa 9M96E2 (120 km) je neuporediva, jer može leteti brzinom od 15 Maha (oko 18.500 km/h), i angažovati mete pet metara od zemlje. Patriot može pogoditi samo nisko leteće mete na visini od 60 metara. Ovde je takođe očigledna superiornost sistema S-400. Štaviše, raketa može manevrisati i do 20 G. To je fascinantno.
S-400 ima opcionalne radarske akvizicije, koje funkcionišu u više frekventnih opsega. Oni mogu videti američke stelt avione, kao što su F-22 i F-35. Sistem može da nacilja i do 36 aviona na razdaljini od 150 kilometara. Za razliku od Patriota, S-400 ne mora da prati svoju metu, zahvaljujući svojoj sposobnosti “ispali i zaboravi.“ Presretači su opremljeni uređajima za navođenje kako bi prikovali metu i uništili je.
PAC-3 može da puca samo na dolazne rakete tokom terminalne faze njihovog leta, a ne ranije pre nego što se bojeva glava razdvoji, kada je moguće koristiti elektronske kontramere.
Sistem ima domet od 35 km protiv balističkih raketa, ali je ratno iskustvo u Jemenu pokazalo da je presretanje previše kasno, što preti vrlo vrednoj imovini i naseljenim oblastima koje bi Patriot trebalo da štiti. Poređenja radi, S-400 može pogoditi balističke ciljeve koji lete brzinom i do 4,8 km/h na visinima od nekoliko metara do nekoliko desetina kilometara, sa udaljenosti od 60 km. Nijedan drugi sistem na svetu se ne može meriti sa tim.
Evo još jednog poređenja: S-400 vredi oko 2,5 milijarde dolara. Patriot košta dva puta više. Na primer, Poljska treba da isplati 4,75 milijarde dolara. Kao i u drugim primerima, ovo je značajna razlika.
Moskva ne mora da biti agresivna da bi ikome u inostranstvu prodala S-400. Isporuke u Kinu, velikom potrošaču, su već počele. Potencijalni kupci, uključujući i američke najbliže saveznike, se ređaju. Ovog meseca je Truska zatražila da se procedura ubzra, čime je mahnula crvenom zastavom ispred američkog oka.
Sudijska Arabija je takođe potpisala ugovor o kupovini S-400 od Rusije, podstičući bes Amerike. A Katar je među potencijalnim kupcima. Indija traži izuzimanje iz američkih sanckcija kako bi mogla kupiti Trijumf. Irak želi da kupi S-400 uprkos američkim pritiscima i pretnjama. I Pakistan razmišlja o dogovoru. Nema sumnje da će biti i drugih.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
