Početkom juna, kada su sirijske provladine snage pokrenule ofanzivu protiv ISIS-a s ciljem zauzimanja Rake, mnogi posmatrači su rekli da je to previše ambiciozan potez.
Na kraju krajeva, Raka se nalazi na 200 kilometara od najbližih položaja sirijske vojske i sigurno je dobro branjena.
Naravno, neki će reći da je ofanziva samo pokrenuta u pravcu Rake, da je njen krajnji cilj zapravo grad al Tabka na obali jezera Asad.
Zauzimanje jezera Asad znači da bi teritorija ISIS-a bila podeljena na dva dela, a takva nagrada je vredna ofanzive. Međutim, da li je stvarno vredelo poslati tolike resurse u novu ofanzivu protiv ISIS-a pre stabilizacije situacije u Alepu, analizira “Russiainsider”
Pobunjenici pod vođstvom Al Nusre od aprila napadaju teritoriju pod kontrolom provladinih snaga u Alepu. Nije bilo većeg kolapsa provladinih snaga, a pobunjenici su prošli sa značajnim gubicima. Međutim, vremenom su pobunjenici uspeli da zauzmu jedan deo teritorije, a ako se to nastavi, Alepo bi mogao biti u potpunosti okružen pobunjenicima Al Kaide.
Bilo kako bilo, ofanziva je pokrenuta, a pre par dana je navedeno da se sirijska snage nalaze na 5 kilometara od avio baze u Tabki i 20 kilometara od obale jezera Asad.
Ono što je problem jeste da su Sirijci napredovali u pustinji duž puta ne osvajajući teritoriju sa strane i stvarajući situaciju u kojoj ISIS može lako da odseče Sirijce.
Tako je ISIS u ponedeljak sproveo kontranapad kada se najmanje očekivalo, a rezultati su bili zastrašujući. Čitava ofanziva je propala.
Sirijska snage su pretrple žestoke gubitke i haotično se povukle. Oni su ostavili preko 50 kilometara puta koji su prethodno zauzeli i u celosti napustili provinciju Raka. To takođe znači da su predali većinu onoga što su osvojili od početka ofanzive pre tri nedelje.
Što je najgore, veruje se da su neke provladine snage ostale zarobljene u džepu ISIS-a.
Smatra se da sirijske snage nisu trebale da se podele na Alepo i Raku i da je ofanziva na Raku trebalo da sačeka dok se Alepo u potpunosti neutrališe pošto sirijska vojska nije dovoljno jaka da se odbrani od pobunjenika i ISIS-a istovremeno.
Ono što treba shvatiti jeste da su provladine snage daleko od ujedinjenih snaga. Primer toga su borci NDF-a koji se oštro bore u svom regionu, ali koji ne žele da se bore daleko od svojih domova.
Takođe, sirijska vojska se sastoji od boraca Hezbolaha, Iranaca, Rusa, pa čak i nekih privatnih vojski, a oni ne mogu svi uvek da se dogovore gde je najvažnije delovati.
Iranci, koji su imali puno gubitaka u južnom Alepu, uglavnom su fokusirani protiv Al Nusre, dok su Rusi više orijentisani protiv ISIS-a.
Činjenica je da stvari nisu nimalo jednostavne za Damask.
Propast ofanzive Sirijaca na Raku će postaviti dodatan pritisak na Putina da pojača rusku intervenciju i ponovo pomogne Damasku. To je nešto na čemu Iranci već neko vreme insistiraju.
Ko zna, možda će Putin upravo to i uraditi.
Webtribune.rs
