Robert F. Kenedi, mlađi nastavlja s vlastitim ,,krstaškim ratom” protiv sprege farmaceutske industrije i vladajućih struktura.
On je napisao beskompromisan članak u kojem objašnjava da vlasti skrivaju od javnosti informacije o vakcinama – i zataškavaju smrtne slučajeve izazvane vakcinama – kako bi zaštitile farmaceutske kompanije
Naučnici koji razvijaju vakcine i mreže javnog zdravlja, oprezno će, i s vremena na vreme, priznati da vakcine mogu uzrokovati štetne reakcije baš kao i „bilo koji drugi lek ili biološki proizvod”.
[adsenseyu1]
Iako su stručnjaci manje spremni da otvoreno iznesu činjenicu, da neželjene reakcije mogu uključivati – i zaista uključuju – smrt, dovoljno je da pogledamo izveštaje priložene američkom Izveštajnom sistemu o štetnim posledicama vakcina (engl. kratica VAERS) i da vidimo kako je smrtnost jedan od mogućih ishoda.
“Na primer, od 1990. do kraja 2010. VAERS je primio 1881 izveštaj o slučajevima smrti dece nakon vakcinisanja, što predstavlja 4,8% prijavljenih tzv. ,,štetnih ishoda” za decu tokom tog 20-godišnjeg perioda.“
Štaviše, analitičari priznaju da se u okviru VAERS-a, kao pasivnog sistema nadzora, mnogi slučajevi ne prijavljuju. U jednom izveštaju federalnih vlasti iz 2010. stoji da VAERS prikupi tek oko jedan posto izveštaja o štetnim nuspojavama vakcina.
Na međunarodnom planu, sistem javnog zdravlja – sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO) na čelu – ranije je koristio okvir od šest kategorija za ispitivanje i kategorizaciju težih „neželjenih posledica posle vakcinisanja” (engl. skraćenica AEFI), uključujući smrtni ishod.
Orvelovska ,,kvaka 22”
U pismu upućenom 2017. godine časopisu Indian Journal of Medical Ethics doktori Džejkob Puliel (indijski pedijatar i član indijske Nacionalne tehničko-savetodavne grupe u vezi sa vakcinama) te Anant Fadke (izvršni član Sveindijske akcijske mreže za racionalnu upotrebu lekova) upozoravaju na važna pitanja stava izmenjenog pravilnika procene sigurnosti vakcina.
„Opisuju, naime, orvelovsku ,,kvaku 22” tj. situaciju gde je – nakon izmene gore spomenutog alata – smrtne slučajeve posle vakcinisanja gotovo nemoguće kategorizovati kao smrtne ishode povezane sa vakcinisanjem.“
Razlog leži u tome što promenjeni algoritam ne omogućuje korisnicima da određeni AEFI kategorizju kao ,,uzročno povezan sa vakcinisanjem” ako nema podataka koji bi pokazali da je data vakcina uzrokovala statistički značajan broj smrtnih slučajeva tokom 3. faze kliničkih ispitivanja. …
Apsurdnost i nemarnost koji su prisutni u očigledno subjektivnoj WHO-ovoj listi provere, nisu promakli drugim zainteresovanim stranama u Indiji i drugde. U nizu komentara iznetih u časopisu Vaccine kao odgovor na objavljivanje tog izmenjenog pravilnika procene sigurnosti vakcina 2013. godine, novinari su izneli sledeće oštre tvrdnje:
- „Čak iako zdravo dete umre nekoliko minuta nakon vakcinisanja, a nema nekog drugog objašnjenja za AEFI, čak i tada vladajuće zdravstvene strukture lako mogu proglasiti, zahvaljujući novom AEFI-ju, da je ta smrt slučajna i da nema veze s vakcinisanjem. Takva ,,nauka” je opasna”.
- „Među 20 stavki na njihovoj listi provere, ne manje od 15 (75%) njih posvećeno je tome da se pobije uzrok podstaknut vakcinisanjem. … Uostalom, kako autori (zapanjujuće naivno) priznaju, najvažnije je ,,zadržati poverenje javnosti u imunizacijske programe”.
- „Ljudi shvataju da slučajnosti ne postoje – samo događaji koji su prikazani kao slučajni, bilo zbog istinskog manjka razumevanja sveukupnih činjenica koje su dovele do zabeležene ,,slučajnosti” ili zbog namernog prikrivanja činjenica, uključujući situacije u kojima … bude sređeno da AEFI-ji koji rezultiraju smrću, jednostavno ,nestanu’”.
- „Izgleda da krupan biznis u industriji vakcina utiče na nauku o vakcinama pa pronalazimo razne načine promovisanja tog biznisa nauštrb ljudskih života. … Priklanjanje manje osećajnom načinu procene sigurnosti vakcina ne samo da je nelogično već predstavlja rizik za decu u celom svetu”.
Nažalost, izgleda da su brojni zagovornici vakcina više zaokupljeni predusretanjem ,,zabluda” i „pogrešnih zaključaka gledišta uzroka i posledica”, nego sprečavanjem i utvrđivanjem neželjenih učinaka vakcinisanja. Rezultat je, kao što tvrdi dr. Puliel, to da lekari koji ,,naivno” prihvataju pristrasne izveštaje o sigurnosti vakcina „gube poverenje javnosti, i ujedno … ugrožavaju javno zdravlje”.
(nexus-svjetlost.com)
