Kada su uvedene sankcije Rusiji i oborena cena nafte, mnogi su predviđali urušavanje ruske ekonomije koja se, prema mišljenju stručnjaka, neće moći oporaviti zbog velike zavisnosti od izvoza. Čak su i Putinovi saradnici, poput savetnika za ekonomiju, insistirali da se na čelo Centralne banke Rusije postave stari kadrovi, verni fiksnom kursu kao u vreme Sovjetskog Saveza i da ne veruje guvernerki Nabiulini i njenoj politici slobodnog ili plutajućeg kursa rublje.
Međutim, danas, nekoliko godina kasnije, ispostavilo se da je “prokleti KGB špijun” Vladimir Putin za rusku ekonomiju i finansije odabrao najpovoljnije opcije.
Rusija je uspešno prebolela “holandsku bolest” i ove godine će imati ekonomski rast veći od evrozone, koji usporava, najviše zbog situacije u Nemačkoj.
Ograničeni stručnjaci gotovo uvek imaju profesionalnu deformaciju da često misle kako su određene stvari poznate, razumljive i očigledne, ali se kasnije za mnoge ispostavi da su grešili.
[adsenseyu1]
Usput rečeno, “holandska bolest” bi trebalo da se zove “španska bolest”, jer se u Španiji pojavila puno ranije, ali pogledajmo o čemu je reč.
Dakle, “holandska bolest” ili “efekat Groningena” je pojava u ekonomiji kada visoka dobit iz bilo kog sektora ekonomije, najčešće orijentisane na izvoz ili na proizvodnju resursa, dovodi do propadanja drugih sektora.
Prvi primer je Španija koja je od velikih geografskih otkrića počela da uvozi zlato, gotovo besplatno, iz obe Amerike. Profit je bio toliko superioran u odnosu na sve druge ekonomske aktivnosti da ih je u smislu profita činio gotovo besmislenim. Jedina industrija koja je imala koristi od takve ekonomije je bila brodogradnja, jer je Španiji trebalo mnogo jedrenjaka da ovo zlato preveze iz Severne i Južne Amerike u Evropu, tačnije u svoju kraljevinu. Ali tako veliki dotok zlata je uzrokovao njegovo obezvređivanje i Španija je bila pogođena inflacijom.
Drugi primer je ostrvo Nauru na kojem su tradicionalni obrti, kao ribolov, uzgoj banana, kokosa, papaje i ananasa, bili vrlo jaki i davali su ljudima sigurnost.
Tada su pronađene bogate naslage, ako se mogu nazvati takvim, guana, okamenjenog ptičjeg izmeta s visokom koncentracijom fosfora koji se koristi za proizvodnju đubriva.
Zbog tog blaga je ostrvo u poslednjih stotinu godina više puta osvajano, a zbog varvarskih metoda rudarstva 90% površine ostrva je pretvoreno u pustoš u kojoj ne raste ništa.
Lokalni stanovnici, koji su u sedamdesetim godinama dvadesetog veka imali 30 hiljada dolara prihoda godišnje, kao i tadašnja američka srednja klasa, menjali su automobile svake godine i kupovali elitne nekretnine u glavnom gradu Australije, koje sada prokišnjavaju.
Mnogi pokušavaju da odu s Naurua, ali zato što su dugi niz godina živeli u uslovima slobodnog dotoka novca, često nemaju ni normalno obrazovanje, niti bilo kakvo zvanje.
Treći primer je zapravo holandski grad Groningen, blizu kog je 1959. pronađeno bogato polje prirodnog gasa. Čini se da je dotok valute od izvoza tog gasa trebalo da dovede do povećanja blagostanja građana, ali je umesto toga uzrokovao visoku inflaciju i nezaposlenost, a kasnije ćemo objasniti zašto.
Četvrti primer, nažalost, je predivna Venecuela. Tamo je vlada Čaveza nacionalizovala samo naftnu industriju i nije dirala druge, ali se predugo oslanjala samo na prihode od prodaje nafte. Zbog toga su ostale industrije bile zapuštene, jer se država morala baviti samo obezbeđivanjem hrane.
Efekt Groningena su takođe iskusili Meksiko, Nigerija, Saudijska Arabija i nekoliko drugih zemalja. Ali pojasnimo teoretski ovaj fenomen.
Za početak, budući da najveći deo ulaganja počinje da teče u super profitabilnu industriju, većina, uključujući i elite, jednostavno ne želi da učestvuje u ostatku. Osim toga, u zemlji počinje da se akumulira previše deviza.
Zašto je višak deviznih prihoda zlo? Zato što masovan neregulirani protok deviza na domaće tržište dovodi do značajnog jačanja nacionalne valute. Naime, kako postoji mnogo tuđe valute, a malo vlastite, dolazi do jačanja nacionalne valute.
Tako da “dobitak” u ovom slučaju uopšte nije tako pozitivan kao što se na prvi pogled čini. Uvoz strane robe postaje profitabilniji od proizvodnje u vlastitoj zemlji, a izvoziti bilo šta drugo, osim resursa, postaje neprofitabilno. Tako se postupno ubija domaća proizvodnja u većini industrija.
Štaviše, kod “holandske bolesti” protekcionističke metode “zatvoriti i ne puštati”, odnosno uvesti kvote i carine, ne mogu rešiti problem, jer se veštački smanjuje potražnja za devizama, što dodatno jača nacionalnu valutu.
Pokušaji da se to reguliše monetarnim metodama, na primer, prema preporukama Međunarodnog monetarnog fonda, da se odštampa domaće valute u iznosu koji odgovara zlatnim rezervama, samo kako bi se održala stabilnost kursa, ne daje pozitivan učinak, već dovodi do značajne inflacije. A to znači rast cena i obezvređivanja ušteđevine ljudi.
Takođe, mora se pokušati izbeći distorzija na tržištu rada, tako da većina stanovništva ne navali u “unosnu” industriju, na primer nafte i gasa, jer društvu trebaju i učitelji, lekari, policajci, industrijski radnici i poljoprivrednici.
[adsenseyu4]
Ali kako osigurati isplate penzionerima? Primer Naurua pokazuje da to nije moguće. Ako velika većina troši tako dobijeni novac, ne ulaže ništa u razvoj, obrazovanje ili druge korisne investicije, već se samo kupuju automobili, odeća, razni gadžeti i drugo, to se zove “vremenski odloženo siromaštvo”.
Statistike kažu da je većina dobitnika raznih lutrija brzo potrošila dobijeni novac, a onda su postali siromašniji nego što su bili. Neki su čak počinili samoubistvo. To je normalno, jer ono što se ne zaradi ne ceni se, dok je s velikim prihodima usvojena posebna kultura življenja koja ne proizvodi ništa i ne misli ni na šta. Nakon svega se čuje krik, ali to nije krik radnika koji zahteva pravednu nadnicu, već stenjanje parazita i trutova.
Tako su u razdoblju od 2000. do 2008. godine brojni stručnjaci u Rusiji dijagnostikovali “holandsku bolest”. Za osam godina je BDP rastao u proseku za 7% godišnje, ali je uvoz stranih proizvoda rastao za 30%, a sve to s velikim “finansijskim genijem” našeg vremena Aleksejom Kudrinom, kog se Putin rešio u pravom trenutku, 2011. godine.
Šta učiniti? Moderna ekonomska teorija nudi dve metode za suzbijanje “holandske bolesti”
Prva metoda je “sterilizovati” ili veštačko smanjiti količinu deviza, pre svega u stabilizacijskim fondovima, Nacionalnim fondovima socijalne pomoći i svim drugim koji drže vrednosne papire stranih zemalja.
Manje strane valute će oslabiti nacionalnu valutu, što znači da je robu isplativije izvoziti, ali ne samo sirovine, već i sve ostalo, od poljoprivrednih proizvoda, do visoke tehnologija i oružja. Tačno, za mnoge uvoz na domaće tržište više nije profitabilan, ali je to njihov problem, jer se na drugoj strani razvija domaća proizvodnja.
Kao što smo imali prilike da svedočimo, ruska vlada i predsednik su se odlučili na ovaj put, iako to znači državni intervencionizam u finansijskom i realnom sektoru, koji su dobili zadatak da sprovedu supstituciju uvoza i rešavanja vrednosnih papira stranih zemalja, pre svega zapadnih. Naravno, liberali su vrištali do neba, a njihov guru Milton Fridman se vrteo u grobu, ali jedini gubitnici su bili finansijski špekulanti i uvozni lobi.
Međutim, bilo je i ekonomista starog kova koji su tražili da se vrednost dolara hitno vrati na 30 rubalja i da se zamrzne kurs. Naravno, Vladimir Putin i vlada Dmitrija Medvedeva ni to nisu učinili.
Druga metoda za suzbijanje “holandske bolesti” je podsticanje konkurentnosti ekonomskih sektora koji su zaostali. Na primer, ulaganje u industrije visokih tehnologija Rosatom, Roscosmos i druge, kao i ulaganja u infrastrukturu.
To je ono što se događa? “Prokleti” Vladimir Putin, u ekonomiji opet sve radi kako treba.
Istina, čak i Rusi moraju da slušaju kokodakanja liberalne opozicije, ali barem neće završiti kao Kraljevina Španija, Nauru ili Groningen, iako u poslednjem slučaju još uvek imaju vremena da otvore lanac “coffee shopova” i obične ulične svetiljke zamene crvenim.
Postoji nada, jer “vesela industrija” u Holandiji verovatno nikada neće propasti. Rusi će u međuvremenu orati i sejati pšenicu, i dalje će crpeti naftu i gas, ali će i stručni timovi u Roscosmosu i industrijama visoke tehnologije morati da trpe “dosadne”, preterano direktne i nimalo politički korektne ljude poput Dmitrija Rogozina.
Ali, cilj opravdava sredstva, a ako je cilj staviti ekonomiju zemlje na noge, dođavola sve debele knjižurine nobelovca Miltona Fridmana i njegovih apologeta.
(logicno.com)
