Magazin Nešenel interest navodi da su pet kriznih područja koja bi mogla dovesti do sukoba velikih sila Severna Koreja, Tajvan, Ukrajina, južno krilo NATO i Persijski zaliv
Svet ostaje veoma opasno mesto, a diplomatska konfuzija administracije Donalda Trampa samo je tome doprinela stvaranjem neizvesnosti širom sveta u pogledu američkih namera i sposobnosti, ocenjuje se u najnovijem izdanju američkog magazina Nešenel interest.
Magazin navodi pojedinačno pet kriznih područja koja bi u 2018. mogla da se razviju u sukob velikih sila.
Svet je uspeo da se provuče kroz veći deo 2017. godine bez kataklizmičnog sukoba velikih sila. U nekim delovima sveta (pre svega u Siriji) napetosti su znatno smanjene. U drugim je već ionako teška situacija postala još napetija. Kako se ocenjuje u tekstu Roberta Farlija, pet kriza koje bi velike sile mogle dovesti u sukob tokom 2018. godine su Severna Koreja, Tajvan, Ukrajina, južno krilo NATO i Persijski zaliv.
1. Nuklearna Koreja
Severna Koreja je, nesumnjivo, najopasnije žarište s kojom se svet danas suočava. Uspeh Pjongjanga u razvijanju balističkih raketa, kombinovan s diplomatskim neiskustvom Trampove administracije, stvorio je vanredno opasnu situaciju.
[adsenseyu4]
Severna Koreja je izvodeći raketne probe i nuklearne testove pokazala da nije sklona da se uruši pred američkim pritiskom. SAD su odgovorile diplomatskom nedoslednošću, pošto su visoki zvaničnici često davali suprotstavljene izjave u roku od nekoliko sati.
Situaciju komplikuje to što i S. Koreja i SAD imaju preventivne planove – SAD da unište komunikacije i instalacije pre nego što rakete budu lansirane, a Pjongjang da takvu sudbinu izbegne. U rat bi lako mogli da budu uvučeni Južna Koreja, Japan i Kina.
2. Tajvan i Kina
Nedavne agresivne izjave kineskih vojnih i diplomatskih lidera nagoveštavaju da u Pekingu veruju da se vojna ravnoteža pomerila u njihovu korist. Takvo opažanje je gotovo sigurno preuranjeno i ne deli ga celo rukovodstvo NR Kine, ali je ipak opasno.
[adsenseyu1]
Kina je takođe pojačala vojnu aktivnost u regionu iako, uzevši u obzir njen rastući vojni profil, to važi za skoro svaki region na njenim granicama. SAD su odgovorile smirenošću, osuđujući kineske korake i najavljujući prodaju oružja Tajvanu.
U odnosima Pekinga i Vašingtona, koji zahtevaju predvidljivost i pažljivu diplomatiju, uticajni krugovi na obe strane izgleda da su spremni da prihvate neizvesnost, što bi moglo dovesti do razornog sukoba u koji bi se ubrzo uključile veleike sile.
3. Raspad Ukrajine
Na snazi je krhki prekid vatre na istoku zemlje. U samom Kijevu, demonstracije i bizarna saga s bivšim gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem pokrenula je pitanja o stabilnosti vlade.
Sukob bi mogao izbiti na više načina. Kolaps ukrajinske vlade, koji bi u teoriji bio koristan za Moskvu, mogao bi dovesti do nestabilnosti i nasilja. Snage bliske Moskvi mogle bi se osetiti ojačanim, a sam predsednik Vladimir Putin mogao bi da vidi priliku da zauzme veći deo Ukrajine.
[adsenseyu4]
S druge strane, kolaps vlade u Kijevu mogao bi na vlast dovesti ekstemne desničare, što bi samo dolilo ulje na vatru u sukobu u istočnoj Ukrajini. Ozbiljan ruski vojni upad u Ukrajinu zapretio bi da uvuče Evropu i SAD u sukob s Rusijom.
4. NATO i Turska
Kad je reč o južnom krilu NATO, odnosi između SAD i Turske su praktično urušeni protekle godine, dok su se Ankara i Moskva znatno približile.
Tursko otuđenje od EU i SAD, simbolizovano kupovinom ruskog oružja, moglo bi voditi ka značajnoj promeni u regionalnom odnosu snaga. Turska, Rusija i SAD ne vide rat kao razuman način za rešenje te nove diplomatske situacije. Ali Turska je izuzetno značajna zemlja i njen stav utiče na ishod događaja u Siriji, Iraku, Iranu, na Balkanu i Kavkazu.
Promena turske diplomatske orijentacije mogla bi da ima nepredvidljive posledice duž njenih granica, posebno kad je reč o kurdskim aspiracijama za stvaranje države, a mogla bi uticati i na spor u Nagorno Karabahu. Erdogan i dalje insistira da SAD izruče Turskoj Fatulaha Gulena, koga krivi za pokušaj puča.
5. Persijski zaliv
Dok se građanski rat u Siriji vuče ka završetku, pažnja se skreće na konfrontaciju između Irana i Saudijske Arabije. Rijad je i dalje lak na oružju i sklon da svuda vidi umešane ruke Teherana.
Iran, sa svoje strane, nastavlja da širi svoj uticaj u Iraku, Siriji i drugde. Trampova administracija je, pak, uglavnom prihvatila pobedu Asadovog režima u Siriji i preokreće svoje napore na suprotstavljanje Iranu u regionu.
To je uključilo i davanje blanko čeka Saudijskoj Arabiji u Jemenu i na drugim mestima, što bi moglo lako da dovede do preterane samouverenosti u Rijadu. Saudijska Arabija vodi koaliciju koja je odgovorna za brojne zločine u Jemenu. Izrael i Rusija se zasad drže po strani, ali jedna iskra je dovoljna za pokretanje velikog rata u koji bi se uključila Amerika.[adsenseyu5][adsenseyu5]
