Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas smatra da je NATO bombardovanje bivše SR Jugoslavije bilo ispravno, kao i nemačko učešće u toj vojnoj akciji.
„Mišljenja sam da je delovanje NATO bilo ispravno. Ne bih želeo da zamislim šta bi se sve tamo desilo da nije bilo intervencije“, kazao je Mas u izjavi dnevniku „Štutgarter Nahrihten“.
On tvrdi da je Nemačka u tome učestvovala zato što je imala „odgovoran pristup“.
Mas kaže da je Berlin tada video da je bilo „velikog kršenja ljudskih prava, pa sve do masovnih ubistava“. NATO je 24. marta 1999. započeo agresiju na tadašnju SR Jugoslaviju, a u operaciji zapadne vojne alijanse učestvovali su i nemački avioni.
Izmišljeni masakr u selu Račak kao povod za bombardovanje
U selu Račak na Kosovu i Metohiji, pronađena su tela 45 Albanaca, za čije su ubistvo bez dokaza optužene srpske snage bezbednosti, a što je bio i direktan povod za bombradovanje SRJ.
Optužbe koje je izrekao tadašnji šef misije OEBS na KiM Vilijam Voker, da su vladine snage u Račku počinile masakr nad nedužnim civilima, bile su presudne za odluku NATO pakta da SRJ bude bombardovana dva meseca kasnije.
Taj događaj – iako nikad nije utvrđeno da se radi o masakru nad civilima – označio je prekretnicu u odnosima međunarodne zajednice Srbije i Kosova.
Zapadni zvaničnici i štampa prihvatili su Vokerovu verziju kao jedinu i zvaničnu.
Uporna objašnjenja Srbije da su u Račku, u borbi ubijeni naoružani teroristi, koji su noću preobučeni u civilnu odeću, gotovo niko nije želeo da čuje.
Svi izveštaji srpske strane govorili su da su u Račku poginuli albanski teroristi, ali na zapadu je taj događaj kvalifikovan kao zločin nad civilima, koji je poslužio kao izgovor za bombardovanje.
„Slučaj Račak“ isfabrikovan je u vreme kada su pregovori u Rambujeu zapali u krizu, jer vlasti u Beogradu nisu pristale na zavodenje jedne vrste protektorata zapadne vojne alijanse nad celom zemljom.
Cilj je bio da se obezbedi razumevanje svetske javnosti, a još neodlučne zapadne vlade pridobiju za agresiju na Jugoslaviju, koja je počela 24. marta bez odluke Saveta bezbednosti UN.
Nasuprot tome, tri ekipe forenzičara – jugoslovenska, beloruska i finska – utvrdile su da su na telima poginulih u selu Račak nađene rane iz vatrenog oružja, i to iz daljine.
Na šakama 37 od 40 tela metodom parafinske rukavice otkrivene su barutne čestice, što je dokaz da su poginuli neposredno pre smrti rukovali vatrenim oružjem, odnosno da su učestvovali u borbi.
Posle iznošenja dokaza Slobodana Miloševica pred Haškim tribunalom da su u Račku vođene borbe protiv albanskih terorista i da su poginuli bili pripadnici ilegalne OVK, iz optužbe protiv generala Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i ostalih, ovaj slučaj je izbrisan.
Istina o Račku ostala je skrivena od svetske javnosti pre svega zato što kompletan izveštaj ekspertskog tima Evropske unije, dostavljen njenom tadašnjem predsedništvu u Bonu, nikada nije javno objavljen.
Voker, koji će ove godine naputniti 84 godine svakog 15. januara je prisustvovao Akademiji povodom stradanja u Račku. Kosovske vlasti su mu pre dve godine podigle spomenik u memorijalnom kompleksu Račak.
Tadašnji američki predsednik Bil Klinton je nakon dešavanja iz januara 1999. godine govorio da svi treba da zapamte šta se dogodilo u Račku…
„Nevini ljudi, žene i deca odvedeni su iz svojih domova u jednu jarugu, prisiljeni da kleknu u prašinu i pokošeni paljbom.“
Mediji su prošle godine preneli izjavu finske forenzičarske Helene Rante da joj je Voker „diktirao“ kako treba da sačini izveštaj o obdukciji stradalih Albanaca u selu Račak na Kosovu,da mora da korisiti reč masakr…
„Nije samo Voker uticao na izveštaj o Račku“
Voker je jedan od retkih međunarodnih zvaničnika koji se izjasnio i protiv osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine.
U bombardovanju, koje je počelo 24. marta i trajalo 78 dana, stradalo je prema nekim podacima i tri hiljade građana SRJ, a teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Prema zvaničnoj verziji sadržanoj u izveštaju MUP-a i u zapisniku istražnog sudije o uviđaju, u Račku je došlo do sukoba naoružanih Albanaca sa srpskom policijom.
Tom prilikom poginulo je četrdesetak Albanaca, koji uglavnom nisu bili u uniformi ali su svi imali toplu višeslojnu odeću, a veliki broj njih i istovetne vojničke čizme, te su većinom posedovali vatreno oružje, koje su tada i upotrebili.
Selo Račak je, inače, bilo okruženo rovovima, tu se nalazio jedan od štabova tzv. OVK, a na mestu događaja su pronađene i velike količine oružja i municije.
Prema rečima istražnog sudije Danice Marinković, koja je svojevremeno obavila uviđaj u Račku, tada je utvrđeno da nije bilo masakra i da poginuli nisu nedužni albanski civili, već pripadnici terorističke OVK, a o tome postoji obiman dokazni materijal sa fotografijama, uključujući i gomilu oružja koja je pronađena u selu.
(Tanjug)
