Naslovnica IZA OGLEDALA MOMIR BULATOVIĆ: Evo zašto nismo smeli da upotrebimo ruski S-300 tokom bombardovanja...

MOMIR BULATOVIĆ: Evo zašto nismo smeli da upotrebimo ruski S-300 tokom bombardovanja Srbije

foto-media-centar-beograd

Bivši predsednik savezne vlade SRJ Momir Bulatović otkrio je neke od najvećih vojnih tajni iz vremena NATO bombardovanja 1999. godine, kada je na snazi bio embargo UN na uvoz naoružanja u našu državu!

Motore za remont „migova“ je, kako kaže, tadašnja država švercovala kao traktore, a moćni raketni sistem S-300 tada nismo mogli da nabavimo zbog njegovog gabarita, ali sve i da smo ga imali, on nam ne bi mnogo pomogao u borbi s Alijansom.

[adsenseyu1]

– U to vrijeme nije bilo moguće čak ni da remontujemo motore aviona „mig-29“. Nekoliko smo jedva prošvercovali preko Rumunije, uz deklaraciju da su u pitanju traktori i uz paprene apanaže carinicima koji ne vide dobro – naveo je Bulatović za jedan nedeljnik.

I zato, kako objašnjava, ne samo da je bilo potpuno nerealno nabaviti gabaritni S-300 već taj protivavionski sistem ne bi naneo štetu Alijansi – tek pedesetak oborenih aviona, nasuprot hiljadama letelica koje su oni angažovali.

– Nije u pitanju stvar koja se kupuje na trafici. Reč je o tehnološki izuzetno složenoj i po gabaritima ogromnoj mašineriji. Nju operativnom čine stotine visokoobučenih profesionalaca, koje mi nismo imali u VJ. Nadalje, sve i da nam je neko prodao ili poklonio ovo oružje, nije bilo načina da ono bude uneseno u zemlju. Na snazi je i dalje bio embargo UN na uvoz naoružanja u SRJ koji su sve susedne države poštovale bez pogovora, uključujući i Crnu Goru, koja je formalno bila u istoj državi, ali čija policija ne bi propustila takav teret po cenu oružanog sukoba – priča Bulatović.

[adsenseyu5]

Čak i da je Srbija imala S-300, njime bi, kako kaže, morali da upravljaju pripadnici vojske koja ga je ustupila, što bi značilo da bi i ta država automatski ušla u rat sa NATO. A to je, navodi, prevelika usluga da biste je od bilo koga zatražili:

– Konačno, taj bi sistem mogao da nanese ograničenu štetu agresoru – moguće pedesetak oborenih aviona. S obzirom na to da je u agresiji bilo angažovano njih oko hiljadu, uzvratni udar bi mogao dovesti do totalnog uništenja državnih materijalnih dobara. Rečju, pred tolikom silom odgovorni državnici ne bi upotrebili ovaj sistem čak i da su ga imali u punom operativnom stanju.

[adsenseyu5]