Naslovnica ŽIVOT Molim vas, napišite kako sam izlečio dete! Tumor na mozgu je nestao,...

Molim vas, napišite kako sam izlečio dete! Tumor na mozgu je nestao, želim svima dati recept

[adsenseyu3]

Poslednji snimci mozga magnetnom rezonancom pokazuju vrlo čistu situaciju u mozgu bez ikakvih znakova bolesti! Merima je danas i za lekare svetskog glasa medicinski fenomen

merima Senad Mujkic

[adsenseyu2]

Lekari svetskog glasa proglasili su je čudom i rekli njenom ocu da joj nastavi davati ono što i do sad, ma što to bilo. A on joj je, između ostalog, davao petrolej pomoću kojega je najsmrtonosniji oblik tumora na mozgu – nestao!

Senad Mujkić, državljanin BiH, nastanjen kraj Tuzle, veliki je čovek, humanista i nadasve – otac. Dugih 15 godina vodi bitku sa teškom dijagnozom svoje, sada 19-godišnje ćerke Merime, koja je sa četiri godine obolela od tumora na mozgu. Nakon šest operacija u više država, odstranjivanja tumora koji se vraćao u sve gorim oblicima, vesti od strane stručnjaka da je “Merimi došao kraj”, do proglašenja Merime čudom od strane svetskih stručnjaka jer je bolest pobijedila, između ostalog, pijući petrolej. “Šta god da dajete svom detetu, nastavite”, savetovali su svetski hirurzi oca Senada:

– Ne mogu to da podnesu, ne mogu držati u sebi … Želim da svi oboleli i njihove porodice znaju da ima pomoći i da se ne predaju. Ljudi svakodnevno umiru pa mi moja savest nalaže da im pomognem i ovom prilikom dajem ovako javno svoj kontakt. Svi neka me nazovu, svi koji prolaze ovo što sam ja prošao sa svojom Merimom – ushićeno nam govori Senad Mujkić. A prošao je pakao …

[adsenseyu4]

– Merima je rođena 15. 1. 1995. Godine (u ratu u BiH), kao zdrava beba i osim uobičajenih zdravstvenih problema koje ima svaka beba, većih nije imala. Tako je bilo sve do 19. 6. 1999. Godine kada je prvi put u jutarnjim satima izgubila svest i to na više od dva sata. Odmah je, naravno, smeštena u UKC Tuzla na odeljenje neuropedijatrije, gde su joj nadležni lječnici dodelili dijagnozu epilepsije.

Te je godine dva puta bila u bolnici zbog krize svesti. Ovaj i svaki naredni put kada bi Merima “zaglavila” u bolnici zbog krize svesti, nadležni lekar neuropedijatar joj je uvek menjao terapiju antiepiletika, obrazlažući da je rezistentna na dosadašnju – opisuje Senad početke bitke za Merimini zdravlje.

– Iste godine u 11. mesecu učinjeno joj je prvo snimanje mozga magnetnom rezonancom u KC Sarajevo i tada je dr radiolog Goran Sulejmanpašić iz KC Sarajevo napisao “nalaz je u granicama normale”. Taj nalaz je, nažalost, bio odrednica neuropedijatrici iz UKC Tuzla te je ona nastavila Merimi voditi dijagnozu epilepsije. Moje dete je u nastavku svake godine po dva, tri puta zbog kriza svesti bila smeštena u bolnicu i svaki put kada bi se to dogodilo, neuropedijatrica joj je menjala terapiju antiepilepticima, ali nas nije upućivala na novo snimanje mozga magnetom.

Tako je bilo sve do 2005. godine kada je Merima, na prvi dan proleća (21. 3.) u jutarnjim satima izgubila svest. Odmah je, naravno, smeštena u bolnicu i na moje insistiranje grubo i moje povike upućeni smo na drugo snimanje mozga magnetnom rezonancom (dakle, prvo je bilo 1999., a drugo tek 2005. godine) što je veliki, nedopustiv interval između dve snimanja, s obzirom na njene teške krize svesti i sveukupne simptome. Otišli ​​smo u VAMED MR centar u Novi Sad gde je dr Boris Petrović – radiolog, pregledavajući prvu snimku koju smo doneli, a koja je učinjena 1999. godine u KC Sarajevo, napisao napomenu:

[adsenseyu1]

“Retrospektivna PREGLEDOM MR SNIMAKA koji su učinjeni U KC SARAJEVO 1999. GODINE, vidljivo je da je LEZIJA (TUMOR) BIO PRISUTAN, ALI DA NIJE detektovani. POSTOJI intervalnim PROGRESIJA KOJA ODGOVARA morfologija spororastućeg TUMORA” – vrlo detaljno objašnjava Senad i nastavlja:

– Odmah je predložena hitna operacija koju je zbog rizičnosti obavio vrsni neurohirurg prof. dr Vinko Dolenc u KC Ljubljana. Tadašnji PH nalaz je pokazao da je Merimi odstranjen tumor Astrocitom grad II. Nakon te operacije Merima nije imala niti joj je preporučena ikakva dodatna terapija (hemo ili aerodrom). Na kontrolnoj snimci mozga magnetnom rezonancom napravljenom u Tuzli, Merimi je krajem 2007. godine utvrđen recidiv (povratak) tumora na mozgu.

merima Senad Mujkic2

S obzirom na to da prof. dr Vinko Dolenc iz KC Ljubljana nije bio voljan obaviti drugu operaciju (obratili smo mu se jer je on radio prvu operaciju), ostvarili smo kontakt sa INI (međunarodni neurokirurški institut u Hanoveru) te je Merima u 8. mesecu 2008. godine i operisana u tom institutu. Operisao ju je uvaženi stručnjak svetskog glasa, neurohirurg, prof. dr Sammi Madjid.

Nalaz je pokazao da je Merimi odstranjen tumor PILOCITIČNI Astrocitom, što je neurohirurga prof dr Sammi madjid dovelo u dilemu jer joj je na prvoj operaciji PH nalaz pokazao Astrocitom grad II (medicina ne poznaje da tumori iz većeg gradusa prelaze u niži, nego samo iz nižeg u viši).

S obzirom na te nedoumice, specimen (uzorak tumora) je poslat u još dva referentna laboratorija u BonnuiKolnu, odakle su stigle potvrde da je na toj drugoj operaciji Merimi zaista i odstranjen PILOCITIČNI Astrocitom grad I. Na završnom razgovoru kod prof. dr Sammi madjid, rečeno nam je da je to najlakša vrsta tumora i da kad se pacijentu 1 odstrani takav tumor, on se smatra izlečenim. Međutim, krajem 2009. godine Merimi je na kontrolnom snimanju mozga magnetnom rezonancom u Tuzli vrsni radiolog dr Sead Dizdarević otkrio novi recidiv – opisuje Senad kalvariju kroz koju je prolazio:

– Tu snimku smo poslali u INI institut u Hanover želeći da prof. dr Sammi Madjid da svoje mišljenje. On nas je pozvao da dođemo gore, što smo i učinili. Kazao je da to nije tumor, već trag (rub) reza. Kada sam ga pitao zašto Merima ponovo ima krize, rekao je da je to posledica operacija. Isto tako nam je kazao prof. dr Vinko Dolenc iz KC Ljubljana – nije recidiv. Snimku je pogledao i vrsni radiolog dr Boris Petrović u Novom Sadu te kazao da to jest recidiv.

[adsenseyu5]

Doveden u ćorsokak, tražio sam i mišljenje prof. dr Branislava Antića sa VMA Beograd. On je rekao da to nije recidiv tumora i da treba Merimu pustiti da živi bez ikakvih ograničenja i da, ako želimo, kroz nekih desetak meseci učinimo snimanje mozga magnetnom rezonancom sa spektroskopijom. Kada je to rekao bio je 12. mesec 2009. godine, znači po njemu smo trebali učiniti spektroskopiju tek u desetom mesecu 2010. godine! Na moje insistiranje, s obzirom na simptome koje sam uočavao kod Merime (letargičnost, pospanost, umor …), zamolio sam prof. dr Branislava Antića sa VMA Beograd (s obzirom na to da se takva snimanja ne rade u BiH) da nam ubrza tu spektroskopiju.

Rekao je da nema potrebe za žurbom te da su Merimi simptomi posledica dotadašnje dve operacije. Međutim, na moju upornost on je urgirao i mi smo 26. 3. 2010. godine otišli ​​u bolnicu Sveti Sava u Beogradu na to snimanje mozga magnetnom rezonancom, gde je Merimi otkriven ogroman recidiv tumora (prečnika 9,5 cm). Prof. dr Branislav Antić sa VMA je bio iznenađen i zaprepašćen. Rekao je da je to ogroman tumor i da on ne želi da radi tu hitnu operaciju koju je po njemu trebalo učiniti – odmah. Istu večer je smeštena u UKC Tuzla. Tu nam se srušio ceo svet – energično svedoči otac čudesno izlječene devojke.

– U UKC Tuzla takođe nisu smeli da operiše, već su nam kao najbliži, dobar neurokirurški centar predložili KBC Rebro u Zagrebu i prof. dr Pavla Miklič i prof. dr Josipa Paladina. Odmah sam ih kontaktirao kada me je prof dr Miklić pozvao da mu hitno donesem tu poslednju snimku iz Beograda, što sam i učinio hitno. On mi je tada (30. 3. 2010. god.) Rekao “nemam puno vremena, PROBLEM JE alarmantan” i zakazao operaciju već za šest dana. Dogovoreno je da Merimu uoči tog šestog april uz određene medicinske mere prebacimo u Zagreb.

hemoterapija

Međutim, u večernjim satima 31. 3. 2010. godine Merima je u UKC Tuzla pala u komu iz koje se nije budila. Tog 1. 4. 2010. godine, iako nije imao svu potrebnu tehnologiju za takvu operaciju, prof. dr Mirsad Hodžić iz UKC Tuzla ju je hitno operisao, kada joj je uspeo odstraniti samo veći deo tumora i kada joj je izvadio 1 lobanjski koštani poklopac i ugradio ga u potkožno tkivo trbuha.

Dan posle, 2. 4. 2010. godine, CT snimak je pokazao veliko krvarenje u mozgu te je Merima hitno podvrgnuta reoperacija kako bi se zaustavilo krvarenje … – sa nevericom slušamo o Merimini patnjama.

– Kroz tri dana, Merima se probudila is obzirom na to da tumor nije u celosti odstranjen, a da smo bili dogovorili sve u Zagrebu na Rebru (operaciju na koju nismo stigli doći zbog kome), ona je 12. 4. 2010. Godine uz velike medicinske mere i osiguranje prevezena u Zagreb na Rebro gde je 14. 4. 2010. podvrgnuta najnovijoj, petoj po redu operaciji koju je učinio prof. dr Pavle Miklić i prof. dr Josip Paladino.

Znači, u 14 dana april 2010. Godine, Merima je imala tri veoma teške operacije koje su trajale svaka po 7 sati. PH nalaz je pokazao da je Merimi odstranjen nasmrtonosniji tumor mozga glioblastom multiforme grad. IV. Prosečan vrh preživljavanja od trenutka dijagnostikovanja je 14 meseci. Prof. PALDIN mi je rekao: “JA, NA ŽALOST, NE ZNAM NIKOGA DA je preživeo glioblastom ….”

[adsenseyu7]

U petom i šestom mesecu 2010. godine sprovedena je hemo i zračna terapija. Pitao sam lekare što da činim, što da joj dajem? Svi redom su mi rekli da Merima jede što svi mi jedemo, da nema leka tom tumoru i da je pitanje dana, možda čak i sata kad će se vratiti i tada je kraj …

Po povratku iz Zagreba, ai mnogo ranije, tragao sam za tim kako da joj pomognem, tragao sam za alternativnim načinima lečenja, pronalazio ljude koji su imali slična ili ista iskustva i od svih njih uzimao ono za što sam smatrao da joj ne može naškoditi, a ako pomogne, dobro je – kazao je Senad, a onda ispričao nešto neverovatno:

– Tako sam joj počeo svako jutro, na tašte (prazan želudac), davati po jednu supenu kašiku običnog petroleja. Kad se za nekoliko dana Merimin organizam privikao na petrolej, počeo sam joj davati i jednu kašiku uveče. Iz ishrane smo izbacili crveno meso i šećere, vegetu, crvenu papriku, a uveli sve prirodno, neprskano. Merima je završila sa hemoterapijom i zračenjem krajem šestog meseca 2010. godine, zbog iscrpljenosti i svega što joj se dogodilo do tada. Dana 7. 7. 2010. godine u večernjim satim je pala u komu iz koje se probudila 23. 7. 2010. Godine.

Lekari su tada govorili da je pitanje sata kad će podleći. Sva u dekubitnim ranama, sa potpuno lošim imunitetom, ponovo smo počeli sa “našom” terapijom petrolejom, đumbirom (ingver) u medu s limunom u tačno doziranim omjerima, kurkuma začinom sa čurekota, susamom, biberom, origanom, ruzmarinom u jogurtu, čajevima izvrsnog travara mr. Ive Trogrlića iz Žepča (BiH) i još nekim predobrim supstancama o kojima mogu da razgovaraju “oči u oči” ….

negative-calories-food

Merima je svaki dan bila sve jača i bolja, ali nakon poslednje operacije u Zagrebu (peta operacija po redu), njoj je skoro godinu dana rana na ivici reza curila, kada se prof. dr Mirsad Hodžić iz UKC Tuzla odlučio da joj, s obzirom na to da nije imala koštani poklopac koji joj je još uvek u trbušnom potkožnom tkivu, uzme ovojnicu mišića iz butne kosti i prenese na taj lobanjski deo kako bi koliko toliko nadomestio nedostatak kosti te kako bi rešio problem curenja rane što je i učinio u šestom mesecu 2011. godine te je tako Merima sveukupno imala 6 operacija glave.

Merima i dan-danas uzima dosta stvari koje podižu imunitet, a osnova svega je kurkuma, lan, čurekot, biber, maslinovo ulje, svako jutro pije petrolej (uz određene pauze), đumbir, med, velike količine limuna i još dosta preparata.

U međuvremenu, moja je Merima uspela da završi srednju trgovačku školu.

Od posledica zračne terapije nema kose na velikoj površini glave pa ćemo kada se od svega odmori uraditi i presađivanje kose, nadajući se da ćemo uspeti naći nekog sponzora za tu operaciju koja je takođe skupa …

Poslednji snimci mozga magnetnom rezonancom pokazuju vrlo čistu situaciju u mozgu bez ikakvih znakova bolesti! Merima je danas i za lekare svetskog glasa medicinski fenomen, izlečena je i kada bi ju videli, pomislili bi da nikada nije imala nikakvih zdravstvenih problema. Osim tog fizičkog nedostatka kose i velike stidljivosti, drugi defekti su zanemarivi.

Ovu priču sam odlučio podeliti s javnošću želeći da ljudi treba da shvate da bolest nije kraj, da se vredi boriti i pokušati da učini sve kako bi se izlečili, čak i od ovih opakih, najsmrtonosnijih bolesti. Mene je rukovodilo to da sve što joj dajem, da joj ne naškodi, a ako pomogne – tim bolje. Želim još samo reći da moja Merima jako voli životinje, a pse iznad svega … – kazao je veliki otac Senad i ponovio:

RADO ĆU SVIM VAŠIM ČITATAOCIMA UŽIVO ispričati sve što, kako i u kojim razmerama SAM DAVAO MERIMI I RADO ĆU SE ODAZVATI AKO ME POZOVU. MOJ TELEFON JE 00387 61.143 433.

(Facebook)[adsenseyu5][adsenseyu5]