Emanuel Makron je rekao da SAD, Francuska i njihovi saveznici ne bi trebalo da napuste Siriju kada sukob sa ISIS-om bude završen, već da moraju ostati i izgraditi “novu Siriju.“
U intervjuu za Fox News, franscuski predsednik je rekao: “Morali bismo izgraditi novu Siriju nakon rata,“ naglašavajući da bi uloga SAD-a bila “veoma značajna“ u ovom procesu.
Prema Makronovim rečima, napuštanje Sirije bi takođe omogućilo Iranu da se tamo konsoliduje.
[adsenseyu1]
On je takođe rekao da je Francuska spremna da sprovede dodatne vazdušne udare u Siriji kao odgovor na bilo kakvu upotrebu hemijskog oružja od strane sirijske vlade.
Iznoseći svoje razloge da strane države ostanu u Siriji, Makron je naveo “uobičajene osumnjičene“ – Iran i sirijskog predsednika Bašara Asada.
“Tog dana kada završimo ovaj rat protiv ISIS-a (Islamska država, IS); ako odemo definitivno i u potpunosti – čak i sa političke tačke gledišta – ostavićemo podijum iranskom režimu, Bašaru Asadu i ovim ljudima, a oni će pripremiti novi rat. Oni će podstaći nove teroriste.“
Makron je nedavno bio jedan od najčvršićih zagovornika za produženi američki boravak u Siriji. On je takođe naredio francuskim snagama da se pridruže raketnom udaru pod vođstvom SAD-a na mete u Siriji 14. aprila. Bombardovanje, koje je opisano kao odmazda za navodni hemijski napad od strane sirijske vlade, nije dobio odobrenje Saveta bezbednosti UN-a i sprovedeno je bez saglasnosti francuskog parlamenta.
Ističući da bi Pariz i saveznici trebalo da budu uključeni u posleratnu Siriju, francuski lider je ipak odao neko priznanje Rusiji i Turskoj, rekavši da će “čak“ i ove države imati “značajnu ulogu.“
Vašington i njegovi saveznici, uključujući i Francusku, pokrenuli su svoju kampanju protiv Islamske države u Siriji 2014. godine. Pored vazdušnih udara, ona je uključivala podršku takozvanoj “umerenoj opoziciji“ na terenu uz obuku i oružje. Kasnije su Vašington i Pariz poslali ograničene kontigente vojske u Siriju, što je pokrenulo proteste iz Damaska.
[adsenseyu1]
Iako su SAD i njihovi savenici jednostavno obavestili Siriju pre pokretanja njihove kampanje protiv terorizma, Rusija i Iran u ovoj zemlji deluju na zahtev predsednika Asada.
Moskva i Teheran su takođe optužili Vašington da ne čini ništa da ispuni proglašeni zadatak borbe protiv Islamske države, umesto što radi ruku pod ruku sa terorističkim grupama kako bi srušio sirijsku vladu. Primetno je da je ustanak ISIS-a u Iraku i njihovo dalje širenje po ratom rastrzanoj Siriji omogućeno haosom koji je ostao nakon američke invazije na Irak 2003. godine.
.@EmmanuelMacron discusses the role of the U.S. and allies in Syria: pic.twitter.com/nMnloASJUL
— FoxNewsSunday (@FoxNewsSunday) April 22, 2018
Iako je Rusija zaista pružila pomoć sirijskim snagama sa vazdušnim udarima protiv terorista, ona je takođe pokrenula i humanitarnu operaciju velikih razmera, dostavljajući hranu i neophodnu pomoć hiljadama Sirijaca. Moskva je u više navrata pozvala svoje zapadne partnere da se pridruže ovim naporima, ali članovi američke koalicije nisu želeli da pruže pomoć regionima koje su oslobodile snage sirijske vlade.
Diplomatski napori Rusije, Turske i Irana u sklopu mirovnog procesa u Astani su omogućili kreiranje nekoliko deeskalacionih zona u Siriji, što je prošle godine dovelo do prestanka neprijateljstva u ogromnom delu zemlje.
Krajem marta, Donald Tramp je rekao da će SAD “izaći iz Sirije vrlo brzo“ i ostaviti “druge ljude da se sada brinu o tome.“ Međutim, portparol Bele kuće je kasnije ispravio predsednika, rekavši da se Islamska država mora uništiti pre nego što se 2.000 američkih vojnika vrati kući. Drugi američki zvaničnici, uključujući i sekretara za odbranu Džejmsa Matisa i izaslanicu UN-a Niki Hejli, najavili su još širi set američkih ciljeva u Siriji.
Prema rečima Hejlijeve, nije u pitanju samo poražavanje terorista, nego i obezbeđivanje toga da se hemijsko oružje ne upotrebi opet i praćenje akcija Irana – što bi vrlo lako moglo imati neograničen vremenski okvir. Početkom aprila, takođe je bilo izveštaja da američka vojska razmatra uspostavljanje novih vojnih baza u severnoj Siriji, a da će američko prisustvo u toj oblasti finansirati Saudijska Arabija.
Webtribune.rs
