28.marta obeležena je 70. godišnjica Organizacije Severnoatlantskog ugovora i iako su mnogi komentatori iskoristili priliku da preispitaju istoriju ovog anti-sovjetskog bloka kao imperijalističkog sredstva posle Drugog svetskog rata, postoji velika zabluda u gotovo svakoj analizi koja bi trebala biti razjašnjena odmah.
Popularni levičarski narativ koji je zatrovan ovom zabludom navodi da je NATO stvoren kao američka inicijativa kako bi se Britanska imperija, kao globalni hegemon, smenila. Ovo uverenje, koliko god bilo popularno, nije tačno i to će se uskoro razjasniti piše Metju Eret za canadianpatriot.org
Nakon dubljeg razmatranja činjenica, može se potvrditi da NATO nikada nije bio američka inicijativa, već je uvek bio britanska. Oni takozvani „Amerikanci“ koji su vodili u njegovom stvaranju bili su u velikoj meri povezani sa dva tink-tenka poznatim kao Fabijansko društvo i Oksfordska mreža Rhodes Trust, koja su već prožimala različite grane zapadnih vlada od njegovog osnivanja 1902. godine.
Studenti mreže Rhodes koji su oblikovali američku spoljnu politiku nakon smrti FDR-a i Čerčilovog govora o gvozdenoj zavesi iz 1946. uključuju i pomoćnika državnog sekretara Dina Raska, zaduženog za poslove dalekog istoka, i pomoćnika državnog sekretara Džordža C. Mekgeja, zaduženog za poslove bliskog istoka, južne Azije i Afrike i pomoćnik državnog sekretara V. Voltona Batervorta, da spomenemo samo neke .
Veći deo infiltracije članova Rhodes STU i Fabijanaca u Ameriku u 20. veku dogodio se putem „zvanične“ ruke Britanske imperije u Severnoj Americi … Kanadi. Upravo ovu komponentu slike želim da preispitam još neko vreme, a koja ima važnu ulogu u objašnjavanju pravog uzroka nastanka NATO-a.
Rođenje NATO-a bilo je u avgustu 1947., ne u martu 1949. godine.
U memorandumu pod nazivom „Sjedinjene Države i Sovjetski Savez“, napisanim u avgustu 1947. godine, veoma uticajan član mreže Rhodes i radikalni promoter globalne uprave pod imenom Eskot Rid, tadašnji zamenik podsekretara za spoljne poslove Kanade „preporučio je da zemlje Severnog Atlantika zajedno, pod rukovodstvom Sjedinjenih Država, formiraju „novu regionalnu organizaciju za bezbednost“ kako bi odvratili sovjetsku ekspanziju. „
Motiv ovog memoranduma bio je da se izbegne pravo veta Sovjetskog Saveza u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je sprečio da Britanska Velika igra napreduje. Cilj je bio da se uspostavi instrument dovoljno snažan da osigura anglo-američko carstvo po želji Sesil Roudsa i Vinstona Čerčila. Eskot Rid je izneo svoju tezu o osnivanju takve institucije na Kanadskom Institutu za odnose s javnošću održanom 13. avgusta 1947. godine na jezeru Kaučičig kada je izjavio:
“Države Zapadnog sveta nisu … izuzete od Povelje Ujedinjenih nacija od strane sovjetskog članstva u Ujedinjenim nacijama od stvaranja novih međunarodnih političkih institucija za održavanje mira. Ništa u Povelji ne isključuje postojanje regionalnih političkih aranžmana ili agencija pod uslovom da su u skladu sa ciljevima i principima Ujedinjenih nacija, i te regionalne agencije imaju pravo da preduzmu mere kolektivne samoodbrane od oružanog napada dok Savet bezbednosti ne deluje. „
Ova nova anti-sovjetska vojna organizacija imala je važnu karakteristiku stvaranja obavezujućeg vojnog ugovora koji će stupiti na snagu za sve članove, ako bilo koji pojedinačni član ide u rat. Rid je tu nameru opisao dok je pisao:
“U takvoj organizaciji svaka država članica može prihvatiti obavezu da objedini sve svoje ekonomske i vojne resurse sa onima drugih članica ako se pojavi bilo kakva sila koja je počinila agresiju protiv bilo kog člana.”
Prošlo je godinu ipo dana pre nego što je ova struktura stekla punu podršku ministra spoljnihih poslova Lestera B. Pirsona i britanskog premijera Klementa Atlia. Organizacija Severnoatlantskog saveza (NATO) biće formirana 28. marta 1949. godine.
Rid je sebi stvorio funkciju prvog stalnog sekretara Kanadskog instituta za međunarodne poslove (CIIA), takođe poznat kao Kanadski ogranak Čatam Haus / Okrugli sto Kanade pod rukovodstvom CIA kontrolora Vinsent Mazeja. Mazej je bio štićenik rasističkog imperijaliste Lorda Alfreda Milnera i kontrolor kanadskih studenata grupe Rhodes tokom karijere u kojoj je imao uloge kanadskog ambasadora u Vašingtonu (1926-1930), predsednika liberalne stranke (1930-1935), ambasadora u Britaniji (1935-1945) i šefa države (aka: generalni guverner Kanade (1952-1959)) Rid je sam bio osnivač samoproglašenog „kanadskog Fabijanskog društva“, zajedno sa još četiri studenta mreže Rhodes, poznatog kao tehnokratska Liga socijalne rekonstrukcije 1932. koja promoviše eugeniku., čije je ime promenjeno u Savez zajedničke zadruge 1933. i ponovo kasnije u Nacionalnu demokratsku stranku Kanade 1961.
Rid je godinama blisko sarađivao sa kolegom Okfordskim naučnikom Lesterom B. Pirsonom koji je i sam bio asistent Vinsenta Mazeja u Londonu pre nego što je postao kontrolor Liberalne stranke Kanade.
Rasistička agenda iza Rhodes Trust-a
Važno je da se podsetimo da su ove mreže bile vođene dizajnom koji je opisao genocidni magnat Sesil Rouds, koji je napisao svrhu stipendije koja je dobila njegovo ime po njegovoj prvoj želji (1877):
„Zašto ne bismo formirali tajno društvo sa jednim ciljem da podstaknemo Britansko carstvo i dovedemo čitav necivilizovani svet pod britansku vladavinu ..”
Kasnije je u tom amanetu, Rouds detaljnije razradio nameru koja je ubrzo postala zvanična britanska spoljna politika.
“Proširenje britanske vladavine širom sveta, usavršavanje sistema emigracije iz Ujedinjenog Kraljevstva i kolonizacije britanskih subjekata svih zemalja u kojima se sredstva za život ostvaruju energijom, radom i preduzetništvom, a posebno okupacija celog afričkog kontinenta od strane britanskih doseljenika, Svete zemlje, doline Eufrata, ostrva Kipra i Kandije, čitave Južne Amerike, ostrva Tihog okeana koji do sada nisu bili u posedu Velike Britanije, celog Malajskog arhipelaga, Obala Kine i Japana, krajnji oporavak Sjedinjenih Američkih Država kao sastavni deo Britanskog carstva. Konsolidacija čitavog carstva, inauguracija sistema kolonijalnog predstavljanja u carskom parlamentu, koji može da teži da spoji nepovezane članove imperije
„Oporavak Sjedinjenih Država“ treba ozbiljno da odzvanja kod svakog ko sumnja u ulogu ambicije Britanskog carstva da poništi međunarodne efekte američke revolucije i da takođe izazove poštene građane da preispitaju protiv čega su se nacionalistički predsednici poput Džona F. Kenedija i Šarl de Gola zapravo borili kada su se suprotstavili strukturama moći NATO-a i Dip stejta.
Ovo treba imati na umu dok razmišljamo o britanskim upravljanim mrežama koje su vodile ubistva Bobija Kenedija i Martina Lutera Kinga 1968., zatvaranja Lindona Laroša 1988. i pokušaj Russiagate 2019. godine.
Webtribune.rs
