Hana Dženkins ujutru govori engleski, a poslepodne nemački. Ali to nije njen izbor, već nešto na šta je prisiljava njen mozak. A sve je počelo s jednom biciklističkom nesrećom.
Njen partner Endru Vajld je bio na putu kad je primio poruku iz koje je razaznao samo dve reči: pas i bolnica. Odmah je znao da nešto nije u redu.
Tekst poruke je bio na nemačkom, Haninom materinjem jeziku, ali Endru ga nije poznavao jer su njih dvoje uvek komunicirali samo na engleskom.
[adsenseyu1]
Hana je bila kod kuće u Velikoj Britaniji i vodila njihov posao treniranja pasa, dok je Endru otputovao u SAD na međunarodno takmičenje u gađanju. Nazvao je Hanin broj telefona, ali nije bilo odgovora. Onda je počeo da zove sve bolnice u Berkširu, ali nije mogao da dobije nikakvu informaciju. Znao je da mora da se vrati kući.
Kad je stigao, zatekao je potpuno drugačiju Hanu od one koju je ostavio.
Dan pre nego je Endru poslala onu zbunjujuću poruku, vozila se biciklom kroz obližnji park i sudarila s drugim biciklistom. Nije se sećala ničega, ali kasnije je saznala da je nepomično ležala na zemlji i krvarila kad je došla hitna pomoć. Oni su je prevezli u bolnicu i identifikovali preko lične karte koju je imala uz sebe.
Biciklista s kojim se sudarila sačekao je da stigne pomoć i rekao da nije vozio brže od 30-ak kilometara na sat, ali nakon toga je otišao i više se nije javljao.
Hana je bila u dosta teškom stanju i nije bilo sigurno hoće li preživeti. Kad se napokon osvestila, nije imala pojma gde je, ni šta se dogodilo, kao ni zašto – bar joj se tako činilo – niko ne govori engleski, piše Bi-Bi-Si.
“Ništa nisam razumela. Osećala sam se kao da sam se probudila u stranoj zemlji i nikoga nisam razumela. Nije mi bilo jasno zašto mi se obraćaju na jeziku koji ne razumem”, rekla je Hana.
Iz svojih zbrkanih misli napokon je razaznala nešto za što joj se činilo da je njeno ime i datum rođenja te je to ponavljala svakome ko bi naišao. Lekari su bili zbunjeni jer su svi dokumenti upućivali na to da je Hana živela i radila u Velikoj Britaniji te da se prezivala Dženkins, a ipak nije znala ni reči engleskog.
Nakon nekog vremena, pozvali su njenu sestru Margaret koja je tražila da joj daju Hannu na telefon. Hana je bila presrećna što konačno može da razgovara sa nekim koga razume, što je dodatno iznenadilo lekare jer je do tada mrmljala samo neke nepovezanih i nerazumljivih reči.
Hana je za Margaret imala puno pitanja, kao na primer zašto joj se lekari ne obraćaju na engleskom.
“Ali oni govore engleski”, rekla joj je Margaret.
Čini se da je udarac izbio Hani iz glave kompletno znanje engleskog te joj je ostao samo nemački koji je naučila kao dete i na kojem je razgovarala sa sestrom.
Hana i Margaret odrasle su u porodici poliglota: majka im je govorila četiri jezika, a otac čak sedam.
“Nemački je bio prvi jezik koji sam progovorila. U porodici smo imali pravilo da kod kuće uvek govorimo nemački kako ga ne bismo zaboravili. Kad sam bila u bolnici, činilo mi se da oni ne govore engleski i nije mi bilo jasno zašto”, rekla je Hana.
Hanah je iskusila nešto što se naziva gubitkom drugog jezika, objasnio je neurokirurg Kolin Šif.
“Naši mozgovi su veoma osetljivi i sve se što poremeti taj naš kompjuter može da utiče na reči koje izlaze. Ne postoji algoritam po kojem bi određena povreda značila gubitak nemačkih reči ili engleske gramatike, ali ti gubici se zaista događaju”, objasnio je.
Šif kaže da će nam veštine i znanja koja smo naučili još kao mali najverovatnije ostati jer je to nešto što je ugrađeno u nas oduvek. S druge strane, najbrže gubimo ona znanja koja su došla poslednja.
Nakon nesreće, Hani fizički nije bilo ništa – imala je tek nekoliko modrica. Ali, preko sestre koja joj je bila prevodilac, saznala je da je pretrpela povredu mozga i da će joj trebati godine da se oporavi.
[adsenseyu1]
Otišla je kući i čekala Endrua.
“Puno sam slušala radio. Ne znam koliko sam razumela, ali tek kad mi se partner vratio kući, shvatila sam koliko mi je engleski oštećen.
Hanah i Endru bili su zajedno osam godina, ali sada nisu mogli da se razumeju. Sporazumevali su se raznim pokretima, signalima i gestikulacijama, ali kako je vreme prolazilo, Hanin engleski se popravljao i to, zanimljivo, prvo u pisanom obliku pa tek onda u govoru.
“Ponekad bismo se dopisivali ili slali e-mailove iako smo bili u istoj sobi. Naš je odnos bio pod velikim pritiskom. Ali, Endru mi je bio velika podrška i ne bih uspela bez njega”, rekla je Hana.
Endru je na poslu uzeo dužu pauzu kako bi bio uz nju. Njen engleski malo po malo popravljao, ali trebalo je tri godine da ponovno progovori.
“Ujutro sam dobro i normalno govorim. Ali, popodne me uhvati umor i prebacim se na nemački. Sama sebi ostavljam poruke na nemačkom i ne naprežem previše deo mozga zadužen za komunikaciju, tako da imam energije da razgovaram s Endruom kada se on uveče vrati kući.
Par je morao da se pomiri s činjenicom da će zbog nesreće možda da se promeni i Hanina ličnost te da možda više neće biti ista osoba.
“To je bilo najteže prihvatiti. Kao da se moraš da se pozdraviš sa starim sobom i ponovno se upoznaš. Zaista sam se borila s tim i sama sebi govorila da sam ista”, istakla je Hana.
Hana je osetila nekoliko manjih promena u ličnosti. Više nije onako strpljiva kao što je bila, zbog čega je morala da zatvori svoju firmu i više ne radi s psima. Sada se bavi fotografijom, a upisala je i fakultet. Takođe, počela je da se bavi gađanjem iz puške kako bi popravila fokus.
“Pucanje se opisuje kao veština slična meditaciji. Mislim da je to tačno jer moraš u potpunosti da zaboraviš na sve oko sebe i da se fokusiraš se na metu. Kad sam počela, mogla sam se fokusiram tek 20 minuta, ali sada i po sat i po”, dodala je.
Iako ju je nesreća veoma promenila, Hana kaže da se naučila da se nosi s promenama.
“Morala sam da naučim da sam ovo nova ja. Ponovno sam srećna u sopstvenoj koži”.
(B92)
