Za Siriju, rat još uvek nije završen. Dok se Dara i Kuneitra vraćaju pod kontrolu vojske Bašara al Asada, stratezi u Damasku pripremaju ofanzivu ka poslednjem i fundamentalnom neprijateljskom uporištu: Idlibu. I tu pripremaju ono što je libanski internet sajt Al Masdar difinisao, ispravno, kao “majku svih bitaka“.
Kako navodi ovaj libanski sajt, elitne jedinice sirijske vojske, Tigrovi, već su svoje poglede usmerile na pokrajinu Idlib. Kada završe sa slivom Jarmouk, gde Islamska država nastavlja da okuplja vojsku i njene savezničke milicije, snage Damaska će se koncentrisati na severozapad zemlje, analizira portal Occhidellaguerra.
[adsenseyu1]
Prema rečima izvora, cilj je, pre svega, ponovno osvajanje ravnice Al-Gab i čitavog okruga Džisr Al-Šugur. Dok će se specijalne snage fokusirati na ovu oblast, sirijska republička garda i Četvrta oklopna divizija će se uputiti ka Džabal Turkmenu i Džabal Al-Akradu, u blizini Latakije.
Na ovaj način, biće moguće garantovati bezbednost granice između Sirije i Turske, i zaustaviti eventualni napredak vojske Ankare ili onih povezanih sa njima, kao što se dogodilo na severu u kurdskim kantonima. Oni će biti stubovi ponovnog osvajanja severozapada Sirije.
Zajedno sa vojskom i milicijama, Kurdi bi se takođe mogli pridružiti. Kao što se pisalo, borci Zapadnog Kurdistana bi se mogli pridružiti sirijskoj vojsci u opsadi Idliba, u sklopu postkonfliktnog sporazuma. Asadu su potrebni ljudi, dok je Kurdima potrebna garancija koju samo rat može dati. A neprijatelji, džihadizam i turski uticaj, su isti.
Ruske oružane snage pripremaju ofanzivu na pokrajinu Idlib već nekoliko nedelja. Kao što se pisalo, delegati iz Moskve koji su poslati u Daru kako bi ubedili pobunjenike da potpišu predaju, rekli su militantnima da ne idu na sever kao druge oružane grupe. Rusi su savetovali pobunjenicima da predaju oružje i odmah priznaju vladu Damaska, jer bi nakon juga, cilj bio upravo grad na severozapadu.
Rusko vazduhoplovstvo je već mesecima angažovano u napadima nad gradom koji kontrolišu džihadisti. Ali nikada nisu počeli da udaraju duboko u ovu pokrajinu. To su obično napadi koji se javljaju kao odgovor na udare koje su nanele grupe u toj oblasti.
Na primer, u poslednjih nekoliko meseci, operacije lokalne milicije su se povećale sa napadima dronovima na bazu ruskih vazduhoplovnih snaga u Hmeimimu. Međutim, u februaru je ruska avijacija pokrenula vatrenu kišu na Idlib u odgovoru na obaranje pilota Su-25 Romana Filipova. Svi će se sećati gesta ovog ruskog vojnika, koji se razneo kako ne bi pao u ruke u svojih neprijatelja.
Sada, sa predstojećim krajem Južne ofanzive, snage Vladimira Putina se mogu koncentrisati na oblast koja je najbliža njihovim bazama. Između Latakije, Hmeimima i Tartusa, ruske vazduhoplovne snage i mornarica pripremaju oslobođenje čitavog regiona u blizini glavnih ruskih komandnih centara u Siriji. Nije slučajnost da su poslednjih nekoliko dana primećeni brodovi iz Bosfora natovareni oružjem i vozilima za sirijsku vojsku. Putovanje koje je trajalo godinama i koje se intenzivira svaki put kada je nova kampanja neizbežna.
Pokrajina Idlib je oduvek bila jedna od ključnih za tursku strategiju u ratu u Siriji. Redžep Tajip Erdogan je nedavno pozvao ruskog predsednika da razgovaraju o gradu na severozapadu Sirije:
Smešten nekoliko kilometara od turske granice, Idlib je oduvek bio praćen od strane Ankare.
Kada je takozvani Astana blok odlučio o putu deeskalacionih zona, Turskoj je data odgovornost za sirijsku severozapadnu pokrajinu, i zbog očiglednih geografskih razloga, i pre svega, jer je bila u stanju da kontroliše pobunjeničku grupaciju koja je preuzela kontrolu nad gradom i regionom: konkretno, Slobodnom sirijskom vojskom.
U ovoj grupi, koja je imala sopstvenu kolevku u pokrajini Idlib, početnici islamsko fundamentalizma su odmah potpali pod nadzor Erdogana. On će, zauzvrat, zatim biti poražen od strane lokalnih oranaga ISIS-a i Al Kaide, u bratoubilačkom ratu terorizma.
Uz zonu deeskalacije, turska vojska je uspostavila posmatračke položaje širom regiona severozapadne Sirije. Ispostave koje su često predstavljale strateške i političke prepreke za sirijsku vojsku. Asad je znao da u toj oblasti ne može ići dalje.
Ali sada se situacija promenila. Idlib više nije jedan od mnogih frontova rata Damaska: sada je to ratni front. Erdogan je u vrlo neprijatnom položaju. On nastavlja da brani džihadiste u toj oblasti, ali istovremeno zna da to neće dugo trajati. On zna da bi mogao izgubiti želju da kontroliše ovu oblast, ali se ne može usprotiviti Putinu, dragocenom političkom partneru za Bliski istok.
Rizik da se Astana sporazumi završe sa Idlibom je veoma visok. Ali, to je bilo nešto što su sve uključene stranke mogle očekivati. Sporazum između Sirije i Turske da pošalju sve pobunjenike na sever autobusima se oduvek činio kao da žele da odlože problem dok se ponovno osvajanje Sirije od strane Damaska na granici sa Izraelom i Jordanom ne završi. Problem koji bi se rešio na samo jedan jedini mogući način: konačna bitka.
U ovoj pokrajini, svi pobunjenici koji se nisu predali Damasku, nastavljaju da se udružuju. Ali tu nisu samo oni. Idlib je u poslednjih nekoliko godina transformisan u poslednje uporište islamskog terorizma. Svi akronimi se već mesecima udružuju sa idejom da će doći do konačne bitke sa sirijskom vladom i ruskim vazduhoplovnim snagama.
Izgleda da to svedoči konačnoj katarzi. Na tom zemljištu su svi, od Čečena koje je Putin porazio u Kavkaskom ratu, do Ujgura koji su došli iz Kine da podrže kalifat.
Zajedno sa njima, svi borci Islamske države su pobegli iz svih delova Sirije, drugi iz Iraka: strani borci i pobunjenici ujedinjeni da se bore protiv Asada. Tu je i Al Kaida, u svojoj sirijskoj deklinaciji. A tu su i, kao što je pomenuto, svi pobunjenici koji se nisu predali sirijskoj vojsci, od onih iz istočne Gute do onih iz Dare i Kuneitre.
Postoji nešto duboko i vrlo simbolično u definisanju bitke za Idlib kao “majke.“ Čini se da je teško kombinovati samo lepotu reči koja povezuje život sa opsadom koja će dovesti do smrti nekoliko stotina ljudi na obe strane. Ali Idlib će takođe biti majka: majka nove budućnosti. Iz ove opsade, biće odlučena sudbina Sirije. I čini se da samo iz ove bitke može proizaći novi početak.
Webtribune.rs
