Piše: Ratko Dmitrović
Nije to, gospodo, povratak u 90-e, već samo suprotno mišljenje koje se vama ne dopada, a kako stvari stoje u pravnoj državi, pitajte Aleksandra Timofejeva
Pre dve godine, nakon što ga je Upravni odbor Studija B razrešio čelne funkcije te medijske kuće, Aleksandar Timofejev, ozbiljan televizijski novinar, kazao je: “Politika me dovela, politika me smenila”. Jasnije i tačnije ne može da se opiše data situacija.
Znaju li demonstranti u Novom Sadu, ovi nezadovoljni smenama na Radio-televiziji Vojvodine, za “pravilo Timofejev”? Naravno da znaju, ali nisu oni na ulici (čast naivnima) zbog televizije, slobode informisanja, već zarad politike.
Kažu da brane javni servis, medijsku kuću svih građana. Branimo opšti interes, vele. Lepo, a ko određuje šta je to opšti interes, ko osmišljava uređivačku politiku (kakva god ona bila) te medijske kuće? Ko imenuje Nadzorni odbor, postavlja direktore? Ulica? Nevladine organizacije? Nezavisno udruženje novinara Vojvodine? Ili možda oni koji su dobili poverenje građana na izborima, dakle, pravo da to čine.
Organizatori protesta ispred RTV sigurno nemaju jedne lepe reči za ulične proteste zabeležene u vreme “jogurt revolucije” (valjda se sećamo šta to beše), ali bi sada na isti način (metodom ulice) da “sačuvaju RTV”. Kome i od koga da ga sačuvaju? Zar ovo što rade nije elitizam, potcenjivanje, omalovažavanje drugih. Po čemu su oni i njihovo mišljenje vredniji od mišljenja onih koji nisu sa njima na ulici? Zbog čega je njihov stav neupitan? Ko im je, kada i na koji način dao tu vrstu komoditeta?
Gde su bili pre neku godinu kada su smenjivali druge i dovodili ove čije pozicije sada brane? Tada su likovali jer, objektivno, bila je to njihova pobeda. Kažu da brane vrhunske profesionalce. Da li?
Kakav je to profesionalizam kad u dve autorske emisije na RTV jednog čoveka nazovete fašistom, ne pozivajući istog da bar kroz izjavu, u pet rečenica, kaže šta misli, da se brani. Da li je RTV tužilaštvo ili medijska kuća, sudnica bez prisustva optuženog ili TV studio.
Od svih autora registrovanih poslednjih godina na RTV, najliberalniji je onaj kome su posudili termin, gost-urednik Zoran Panović. Emisija se zove “Presija”. Ostali autori, voditelji, zovite ih kako hoćete, privodili su skoro do poslednjeg svoje istomišljenike: profesore, novinare, pisce, reditelje… propagatore jedne političke opcije – njihove.
To je, po njihovom mišljenju, slobodno novinarstvo. Sve suprotno tome zovu povratkom u devedesete. Nije, gospodo, sve suprotno vašem mišljenju i političkom stavu, samo je drugačije mišljenje.
Ne sviđa vam se? Pa, sačekajte sledeće izbore i naredno deljenje karata. Možda vam se opet posreći.
A kako funkcionišu stvari u demokratiji, pitajte Timofejeva.
(Novosti.rs)
