Američka uprava i mediji čine napore da se po svaku cenu obustavi izgradnja gasovoda ,,Severni tok 2” i Rusija spreči da uđe na gasno tržište Hrvatske, ,,jer će u tom slučaju Kremlj vršiti pritisak na američke saveznike u Evropi, koji im se više neće moći odupreti”.
Upozorenja i članci, koje su ranije ove nedelje napisali američki ambasador u Berlinu i Stiven Blank, viši istraživač u Institutu za spoljnopolitičke studije u članku za The New York Post. Međutim, šta to SAD nude? Ništa, jer se jednostavno ne mogu takmičitii s ruskim proizvođačima i izvoznicima gasa, kako na evropskom tržištu, tako i na azijskom.
[adsenseyu1]
Mitovi i legende o američkom tečnom gasu
Mit o američkom tečnom gasu, koji će navodno izbaciti ruski Gasprom sa evropskog tržišta, traje već nekoliko godina, a da se ništa nije promenilo.
Slične bajke su pričane o ,,revoluciji škriljaca”, zbog kojih je SAD trebalo da preplavi svet naftom iz svojih ležišta, ali industrija škriljaca u Sjedinjenim Državama, blago rečeno, ne proživljava najbolje dane. Većina rudarskih kompanija je izuzetno zaslužna za to, najbogatiji depoziti su gotovo na ivici iscrpljenosti, a uspeh nije postignut, posebno ne u smislu profita, i najverovatnije nikada neće ni biti.
Šta imamo u Evropi? Nekoliko LNG terminala. Četiri u Velikoj Britaniji, koji nisu ni važni, s obzirom da Ujedinjeno Kraljevstvo napušta EU i niko nikada nije planirao da izgradi gasovod iz Rusije do britanskih tržišta. Četiri LNG terminala su u Francuskoj, sedam u Italiji, dok ih je u Španiji šest koji rade, plus tri u procesu izgradnje, ali njima gas dolazi iz zemalja Magreba, pre svega iz Alžira. Po jedan LNG terminal postoji u Belgiji, Holandiji, Portugalu, Grčkoj i tako dalje.
Neki od LNG terminala, posebno u zemljama pod spoljnom kontrolom Sjedinjenih Država i sa ograničenim suverenitetom, su neprofitabilni. Na primer, poljski i litvanski terminali se uopšte ne isplate, baš kao ni onaj koji je trebalo da se izgradi u Hrvatskoj.
Čak i tamo gde LNG terminali rade normalno, oni uglavnom kupuju tečni gas iz Norveške, Alžira, Maroka, Nigerije i tako dalje. Stvarni udeo američkog gasa u Evropi je zanemarljiv, jer čak ni na vrhuncu isporuka, uključujući gas iz gasovoda i tečni, SAD nisu zadovoljile više od 0,7% evropske potrošnje.
Poređenja radi, 2017. godine je Rusija evropskom tržištu isporučila 194,4 milijarde kubnih metara gasa, a Sjedinjene Države manje od 2 miliona tona LNG-a, što nakon regasifikacije iznosi oko 3 milijarde kubnih metara. Dakle, 65 puta manje od Rusije.
Naravno da je jasno zašto Amerikanci ovo pitanje moraju da politizuju do krajnjih granica, jer protiv ruskog gasa ne mogu učiniti ništa kroz čisto tržišne mehanizme. Budući da je gas iz gasovoda pouzdaniji, stabilniji, jeftiniji i često kvalitetniji.
Stoga se, reči predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junekera, koji je letos rekao ,,kako je EU spremna da uloži novac u izgradnju novih LNG terminala za primanje tečnog gasa, uglavnom iz Sjedinjenih Država, ali ako cene budu konkurentne”, mogu uzeti kao podrugivanje..
Zašto? Iz prostog razloga što cene ne mogu biti konkurentne i zato što se LNG koristi prisilno, gde se drugim načinima ne može isporučiti prirodni gas. Dokaz za to je jednostavna činjenica da većina terminala koji su već izgrađeni rade, blago rečeno, s nepunim opterećenjem. Postojeći evropski kapaciteti mogu primiti oko 160 miliona tona, ali 2017. je ukupni evropski uvoz tečnog gasa iznosio samo 47 miliona tona, nešto više od četvrtine ukupnih kapaciteta svih terminala zajedno.
Tako da su sve strašne priče o izbacivanju Gasproma sa evropskog tržišta apsolutno nerealne i svi učesnici gasnog tržišta i ovog procesa su toga svesni, kako Rusi, tako i Evropljani i Amerikanci.
Osim toga, isporuke ruskog gasa Evropi, su se poslednjih godina samo povećale. Evropska unija ne može bez dodatnih gasovoda, južnog ,,Turskog toka” i ,,Južnog gasnog koridora”, kao i ,,Severnog toka 2”. Zato, uprkos svim glasnim izjavama o podršci rečima Ukrajini, ali samo rečima, kao i sankcijama i drugim političkim igrama, gasovodi su izgrađeni i grade se i ništa ne može uticati na njihovu izgradnju, jer je, prema osnovnim zakonima dijalektičkog i istorijskog materijalizma, ekonomija jača od politike, a politika je samo nadgradnja koja služi ekonomiji. Ovo su osnovi odnosa u svetu, koji su u kapitalizmu sažeti u mafijašku izreku: ,,Ništa lično, to je samo posao”.
Tu još jedan argument, kojeg iz nekog razloga do sada niko nije spomenuo. Kada bi se Rusija proterala, ili bar znatno istisnula s evropskog tržišta gasa, Amerikanci i dalje nemaju potrebne transportne kapacitete. Za to im je potrebno oko 100 do 150 nosača gasa.
Stoga, da su zaista planirali da uzmu ovo tržište, onda bi prema svakoj logici morali da ulože novac u izgradnju transportnih brodova, što je posao koji bi mogao da bude gotov za nekoliko godina. No, takve aktivnosti u brodogradnji nisi zabeležene ni u američkim ni u bilo kojim drugim brodogradilištima. Niko nije sklopio ugovore za izgradnju tako velikog broja brodova za prevoz gasa.
To znači samo jedno, da niko u poslovnim krugovima ne veruje ozbiljno da će Amerikanci moći da zauzmu evropsko tržište. Stoga niko ne ulaže u očigledno beznadežne i neprofitabilne projekte.
Prodaja malih količina američkog tečnog gasa po napumpanim cenama poljskim ili baltičkim kupcima je lepa stvar, ali ništa više od male privatne prevare pojedinih preduzetnika i političara koji lobiraju za svoje interese.
Međutim, da bi se postigla široka ekspanzija američkog tečnog gasa na evropskom tržištu postoje različite skale i uslovi, ali svako razume razlog neostvarljivosti takvih projekata.
[adsenseyu4]
Dakle, pokušaji da se spreči izgradnja novih ruskih gasovoda opet su privatne želje pojedinih američkih političara koji imaju vlastitu dobit od prodaje tečnog gasa različitim ,,vrlo nezavisnim” akterima. Dakle, američka gasna histerija uopšte nije deo neke pomno isplanirane dugoročne strategije. To je ,,samo posao”, koji i ne donosi neku dobit.
Uz sve navedeno dolazi ruski LNG
Kao što smo ranije u nekoliko navrata pisali, ne samo da SAD ne mogu da budu konkurenti ruskom gasu koji se evropskim kupcima isporučuje gasovodima, nego su ,,ruski zlotvori” toliko požurili da pre američkih izvoznika stvore infrastrukturu za izvoz jeftinijeg i dostupnijeg tečnog gasa.
U određenom smislu je ruska LNG kompanija Novatek konkurent ruskom Gaspromu, iako je verovatnije da su Vladimir Putin i vlada odlučili da požure sa ovim projektom kako bi u Evropi uzeli i ovaj deo tržišta.
Kompleks ,,Jamal LNG” već radi punim kapacitetom, a ruski energetski div Novatek, većinski deoničar ovog budućeg kompleksa na ruskom severu, potpisao je niz ugovora sa međunarodnim partnerima o nabavci i izgradnji, za njegovo ambiciozno postrojenje za tečni prirodni gas.
Uprkos stalnim pretnjama, da će trpeti posledice američkih sankcija, italijanska kompanija Nuovo Pignone, inače u vlasništvu američkog multinacionalnog konglomerata General Electric, potpisala je ugovor vredan 500 miliona dolara za snabdevanje gasnih turbina, koje trebaju novom ruskom postrojenju ,,Arktik LNG 2”, drugom postrojenju tečnog gasa u regiji Arktika. Još jedan ugovor , vredan 2,2 milijarde dolara sa italijanskim energetskim izvođačem Saipemom i turskom kompanijom Renaissance, potpisan je za izgradnju platformi.
Prema uslovima prvog sporazuma, ogranak General Electrica Nuovo Pignone će snabdeti ruskog energetskog diva sa 20 gasnih turbina LM9000 kapaciteta do 75 megavata, izgrađenih na temelju motora Boing 777, prenosi ruski list Kommersant.
Prema izveštajima medija, kompanija je dobila ugovor tako što je na tenderima pobedila konkurente kao što su Simens i Micubiši.
Iako je Novatek, najveći privatni ruski proizvođač prirodnog gasa, podvrgnut američkim finansijskim sankcijama od 2014. godine, isporuke opreme za LNG projekte trenutno nisu pogođene sankcijama. Kompanija je uspela da zaobiđe mere i promenom finansiranja, odnosno prelaskom sa dolara na evro. Novatek je dobio i 12 milijardi dolara od kineskih investitora, koji su zamenili zapadne, od kojih je mudro postupio francuski Total, koji je ostao i opstao u poslu s Rusima.
Ako Vašington pogodi ruski energetski sektor novim talasom sankcija i bude hteo da kontroliše izvoz, kompanija Nuovo Pignone će nastaviti s poslom i ujedno pregovarati sa italijanskom vladom, s obzirom da je Rim odobrio ugovor kojeg su italijanske i ruske kompanije potpisale 17. decembra.
Novatek planira da projekat ,,Arktik LNG 2” krene sa radom krajem 2022. godine, a punim kapacitetom će proizvoditi 19,8 miliona tona LNG-a. Procenjeni trošak projekta je oko 22 milijarde dolara, naravno, ne u američkoj valuti.
(logicno.com)
